Država i agencije kvare izvoz žita
Izvoz žitarica iz Srbije, koji privredi Srbije donosi najveći devizni priliv, već neko vreme škripi, a ako se tako nastavi, biće loše i po poljoprivrednike jer će domaće tržište
biti prezasićeno pa će i cene padati. U suštini, izvoznicima posao najviše kvari država i njene agencije koje su donele nove namete i uvećale stare, ali i dobro poznat problem nerazvrstavanja pšenice po kvalitetu. Strani kupci, naravno, ne žele da kupuju mačku u yaku.
– Kada je o pšenici reč, spoljna trgovina gotovo da je stala. Izvozimo samo 10.000 tona mesečno već neko vreme, a to je veoma malo. S obzirom na zalihe koje imamo, to može dovesti do pada cene – kaže za „Dnevnik” Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”, ukazujući na neophodnost da se već jednom počne razvrstavanje hlebnog žita po kvalitetu jer sadašnja situacija može ugušiti izvoz, ali i proizvodnju.
Za procene ovogodišnjeg roda pšenice je rano, ali naš sagovornik veli da, kako sada stvari stoje, možemo računati na zadovoljavajuću godinu, to jest 2,5 miliona tona.
– Međutim, sa zalihama to je tri miliona tona, i mora se sve ozbiljno sagledati – veli on. – Drugi problem je kurs dinara, koji trenutno odgovara uvoznicima, a destimuliše izvoz, ali to je pitanje ukupne ekonomske politike. Takođe, uvedene su ovog meseca lučke takse i zbog toga sve teže prodajemo robu, a niko ne vidi posebnu svrhu tog nameta koji se opravdava budućim ulagnjima u luke. Ima ih raznih – od snage i dužine broda do normi utovara, ali kada se sve saberu, opterećuju cenu 30 do 40 evrocenti.
Na sve to, i sušarama za kukuruz i pšenicu je otežano poslovanje jer im je gas, odnosno priključak i pravo korišćenja, poskupelo najmanje pet puta, to jest 500 odsto.
– Nekim sušarama taj trošak je povećan i deset puta. Reč je o novoj metodologiji obračuna koji je uvela Agencija za energetiku. Pitamo se kako može Agencija ili metodologija biti važnija od izvoza i srpskog deviznog priliva – kaže Saković, napominjući da sušare rade samo nekoliko meseci godišnje a plaćaju sve dažbine tokom cele godine.
Pomenimo, u januaru su sušarama stizali računi za gas od 60.000 do 120.000 dinara, a u februaru i martu 400.000 do 600.000 dinara. Ako se zna da se čak 75 odsto kukuruza za izvoz suši, jasno je koliki je to problem, međutim, na njega, osim datih obećanja, od nadležnih još niko nije reagovao.
Agencija za energetiku ranije je saopštila da je povećanje naknade posledica usaglašavanja s direktivama Evropske unije. Prosečna cena transporta uvećana je 2,4 puta i sada u ukupnoj ceni učestvuje s oko pet odsto, navela je Agencija.
Inače, kukuruza smo za šest poslednjih meseci izvezli oko dva miliona tona, odnosno 330.000 tona mesečno.
S. Gluščević
Ratarima će cena biti realna
– U svakom slučaju, poljoprivrednici će dobiti cenu kakva bude na tržištu. Ali ona neće biti ništa spektakularno za proizvođača. Najniža je izvozna cena i njome se štiti domaće tržište. Recimo, u decembru cena pšenice bila je 23,5 dinara, što je bilo visoko pa se nije moglo izvoziti i stvorile su se zalihe i sadašnji problem – kaže Vukosav Saković.