бити презасићено па ће и цене падати. У суштини, извозницима посао највише квари држава и њене агенције које су донеле нове намете и увећале старе, али и добро познат проблем неразврставања пшенице по квалитету. Страни купци, наравно, не желе да купују мачку у yаку.
– Када је о пшеници реч, спољна трговина готово да је стала. Извозимо само 10.000 тона месечно већ неко време, а то је веома мало. С обзиром на залихе које имамо, то може довести до пада цене – каже за „Дневник” Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије”, указујући на неопходност да се већ једном почне разврставање хлебног жита по квалитету јер садашња ситуација може угушити извоз, али и производњу.
За процене овогодишњег рода пшенице је рано, али наш саговорник вели да, како сада ствари стоје, можемо рачунати на задовољавајућу годину, то јест 2,5 милиона тона.
– Међутим, са залихама то је три милиона тона, и мора се све озбиљно сагледати – вели он. – Други проблем је курс динара, који тренутно одговара увозницима, а дестимулише извоз, али то је питање укупне економске политике. Такође, уведене су овог месеца лучке таксе и због тога све теже продајемо робу, а нико не види посебну сврху тог намета који се оправдава будућим улагњима у луке. Има их разних – од снаге и дужине брода до норми утовара, али када се све саберу, оптерећују цену 30 до 40 евроценти.
На све то, и сушарама за кукуруз и пшеницу је отежано пословање јер им је гас, односно прикључак и право коришћења, поскупело најмање пет пута, то јест 500 одсто.
– Неким сушарама тај трошак је повећан и десет пута. Реч је о новој методологији обрачуна који је увела Агенција за енергетику. Питамо се како може Агенција или методологија бити важнија од извоза и српског девизног прилива – каже Саковић, напомињући да сушаре раде само неколико месеци годишње а плаћају све дажбине током целе године.
Поменимо, у јануару су сушарама стизали рачуни за гас од 60.000 до 120.000 динара, а у фебруару и марту 400.000 до 600.000 динара. Ако се зна да се чак 75 одсто кукуруза за извоз суши, јасно је колики је то проблем, међутим, на њега, осим датих обећања, од надлежних још нико није реаговао.
Агенција за енергетику раније је саопштила да је повећање накнаде последица усаглашавања с директивама Европске уније. Просечна цена транспорта увећана је 2,4 пута и сада у укупној цени учествује с око пет одсто, навела је Агенција.
Иначе, кукуруза смо за шест последњих месеци извезли око два милиона тона, односно 330.000 тона месечно.
С. Глушчевић
Ратарима ће цена бити реална
– У сваком случају, пољопривредници ће добити цену каква буде на тржишту. Али она неће бити ништа спектакуларно за произвођача. Најнижа је извозна цена и њоме се штити домаће тржиште. Рецимо, у децембру цена пшенице била је 23,5 динара, што је било високо па се није могло извозити и створиле су се залихе и садашњи проблем – каже Вукосав Саковић.
