Vilhelm: Srbija dobila 1,6 milijardi evra od Nemačke

 od Nemačke dobila više od 1,6 milijardi evra.On je na konferenciji povodom 15 godina nemačko-srpske razvojne saradnje na brodu MS Delta star, koji je plovio od Smedereva do Beograda, rekao da su veliki deo te pomoći krediti, te da cela pomoć nije bespovratna i da će Vlada Srbije većinu tog novca morati da vrati.

Nemački ambasador je rekao da su ti projekti u kontekstu pristupanja EU i istakao da je ova pomoć započela nakon 5. oktobra 2000. godine."Od tada smo počeli saradnju sa Srbijom, da se dogovoramo i zajednički implementiramo projekte u različitim sektorima", rekao je Vilhelm.On je ukazao da su ovo sve srpski projekti i objasnio da Nemačka nije došla u Srbiju sa idejom da joj govori šta treba da radi već je Vlada Srbije predlagala projekte, koji su se realizovali uz podršku nemačke razvojne pomoći.



Vilhelm je rekao da se pomoć u domenu tehničke saradnje odvija sa GIZ-om, a da se ona finansira preko Nemačke razvojne banke (KfW).Upitan kako komentariše saradnju između Nemačke i Srbije na raznim projektima u poslednjih 15 godina, on je rekao da je bilans pozitivan i ukazao da Nemačka nije jedini donator u Srbiji.



Istakao je da najviše prostora za unapređenje postoji u usaglašavanju između različitih donatora i sa druge strane usaglašavanja stavova u samoj vladi, koja bi trebalo da koordinira između tih donatora.Vilhelm je rekao da je kroz razvojnu pomoć Nemačke u proteklih 15 godina dosta toga postignuto navodeći da su ljudi u mnogim lokalnim samoupravama dobili pijaću vodu, ali istakao da je puno toga urađeno u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda....



On je, međutim, rekao da u tom delu postoji još projekata na kojima bi trebalo raditi i naveo primer to što se trenutno sve otpadne vode grada Beograda nefiltrirane izlivaju u Dunav.Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da je nemačka pomoć daleko prisutnija u Srbiji nego što se to vidi u javnosti.Ona je navela da je pored razvijanja infrastrukture Nemačka doprinela i prenošenju brojnih veština i znanja i istakla da je Srbiji i dalje potrebna nemačka pomoć.



Udovički je rekla da očekuje još "pet-deset produktivnih godina" u pružanju nemačke pomoći Srbiji, kao što su one i do sada bile uspešne.Ona je precizirala da je Srbiji veoma važno približavanje nemačkom modelu u kome zaposleni, privreda i država zajednički postižu dogovor kako razvijati i unapređivati ograničene resurse.Udovički je, takođe, navela da je Srbji jako važna saradnja i u reformi javne uprave, naročito na lokalnom nivou.



Govoreći o teškoćama koje opterećuju razvojnu pomoć, ona je kazala da uvek postoji problem usaglašavanja gledišta o tome gde bi  ta pomoć trebalo da ide. Udovički je rekla da u Srbiji nadležni moraju da nauče da planiraju bar dve godine unapred koji su to prioriteti u razvojnoj pomoć.Predsednik Privredne komore Srbije Marko Ccadež je rekao da  PKS i GIZ razvijaju intenzivnu saradnju i nastoje da ponude privredi nove koncepte, kao i da pomognu Srbiji da se orjentiše ka izvozu.



On je kazao da je saradnja između Nemačke i Srbije prerasla u institucionalnu i da se ona više ne može tumačiti u vidu pilot projekata.Podsetio je da Srbija u dobijanju nemačke razvojne pomoći prešla put od najnužnije, za preživljavanje do pomoći u razvoju svih oblasti u privredi.Direktor Nemačke organizacije za nemačku saradnju GIZ Zigmund Miler rekao je da će se konsultantska pomoć GIZ kao deo nemačke razvojne pomoći više usredsrediti na podršku Srbije u procesu pristupanja EU.



"Srbija će zahvaljujući partnerskoj saradnji sve više biti u stanju da ovim putem samostalno korača na sopstvenu odgovornost, a mi cemo moći sve više da se povlačimo", podvukao je on.Miler je dodao da je GIZ za prethodnih 15 godina uložio 120 miliona evra u projekte i programe u Srbiji.Direktor KFNJ za Srbiju Arne Gus je istakao od 1, 6 milijardi evra, koliko je iznosila razvojna pomoć Nemačke u proteklih 15 godina, 1, 5 milijardi došlo preko ove banke.



U tom periodu, kako je objasnio, saradnja se menjala u skladu sa potrebama, te kako je vreme odmicalo, podrška se najviše  bazirala ka konsultantskim kućama, kreditnoj podršci i merama obuke.Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština ( SKGO) Đorđe Staničić rekao je da ta organizacija može da se pohvali dugogodišnjom saradnjom sa GIZ-om kako na planu tehničke podrške, zatim u realizaciji infrastrukturnih projekata, kao i da na unapređenju mnogih stvari u lokalnim samoupravama, naročito u oblasti zakonodavstva.

(Tanjug)