Вилхелм: Србија добила 1,6 милијарди евра од Немачке

од Немачке добила више од 1,6 милијарди евра.Он је на конференцији поводом 15 година немачко-српске развојне сарадње на броду МС Делта стар, који је пловио од Смедерева до Београда, рекао да су велики део те помоћи кредити, те да цела помоћ није бесповратна и да ће Влада Србије већину тог новца морати да врати.

Немачки амбасадор је рекао да су ти пројекти у контексту приступања ЕУ и истакао да је ова помоћ започела након 5. октобра 2000. године."Од тада смо почели сарадњу са Србијом, да се договорамо и заједнички имплементирамо пројекте у различитим секторима", рекао је Вилхелм.Он је указао да су ово све српски пројекти и објаснио да Немачка није дошла у Србију са идејом да јој говори шта треба да ради већ је Влада Србије предлагала пројекте, који су се реализовали уз подршку немачке развојне помоћи.

Вилхелм је рекао да се помоћ у домену техничке сарадње одвија са ГИЗ-ом, а да се она финансира преко Немачке развојне банке (КfW).Упитан како коментарише сарадњу између Немачке и Србије на разним пројектима у последњих 15 година, он је рекао да је биланс позитиван и указао да Немачка није једини донатор у Србији.

Истакао је да највише простора за унапређење постоји у усаглашавању између различитих донатора и са друге стране усаглашавања ставова у самој влади, која би требало да координира између тих донатора.Вилхелм је рекао да је кроз развојну помоћ Немачке у протеклих 15 година доста тога постигнуто наводећи да су људи у многим локалним самоуправама добили пијаћу воду, али истакао да је пуно тога урађено у области водоснабдевања, отпадних вода....

Он је, међутим, рекао да у том делу постоји још пројеката на којима би требало радити и навео пример то што се тренутно све отпадне воде града Београда нефилтриране изливају у Дунав.Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је да је немачка помоћ далеко присутнија у Србији него што се то види у јавности.Она је навела да је поред развијања инфраструктуре Немачка допринела и преношењу бројних вештина и знања и истакла да је Србији и даље потребна немачка помоћ.

Удовички је рекла да очекује још "пет-десет продуктивних година" у пружању немачке помоћи Србији, као што су оне и до сада биле успешне.Она је прецизирала да је Србији веома важно приближавање немачком моделу у коме запослени, привреда и држава заједнички постижу договор како развијати и унапређивати ограничене ресурсе.Удовички је, такође, навела да је Србји јако важна сарадња и у реформи јавне управе, нарочито на локалном нивоу.

Говорећи о тешкоћама које оптерећују развојну помоћ, она је казала да увек постоји проблем усаглашавања гледишта о томе где би та помоћ требало да иде. Удовички је рекла да у Србији надлежни морају да науче да планирају бар две године унапред који су то приоритети у развојној помоћ.Председник Привредне коморе Србије Марко Ццадеж је рекао да ПКС и ГИЗ развијају интензивну сарадњу и настоје да понуде привреди нове концепте, као и да помогну Србији да се орјентише ка извозу.

Он је казао да је сарадња између Немачке и Србије прерасла у институционалну и да се она више не може тумачити у виду пилот пројеката.Подсетио је да Србија у добијању немачке развојне помоћи прешла пут од најнужније, за преживљавање до помоћи у развоју свих области у привреди.Директор Немачке организације за немачку сарадњу ГИЗ Зигмунд Милер рекао је да ће се консултантска помоћ ГИЗ као део немачке развојне помоћи више усредсредити на подршку Србије у процесу приступања ЕУ.

"Србија ће захваљујући партнерској сарадњи све више бити у стању да овим путем самостално корача на сопствену одговорност, а ми цемо моћи све више да се повлачимо", подвукао је он.Милер је додао да је ГИЗ за претходних 15 година уложио 120 милиона евра у пројекте и програме у Србији.Директор КФЊ за Србију Арне Гус је истакао од 1, 6 милијарди евра, колико је износила развојна помоћ Немачке у протеклих 15 година, 1, 5 милијарди дошло преко ове банке.

У том периоду, како је објаснио, сарадња се мењала у складу са потребама, те како је време одмицало, подршка се највише базирала ка консултантским кућама, кредитној подршци и мерама обуке.Генерални секретар Сталне конференције градова и општина ( СКГО) Ђорђе Станичић рекао је да та организација може да се похвали дугогодишњом сарадњом са ГИЗ-ом како на плану техничке подршке, затим у реализацији инфраструктурних пројеката, као и да на унапређењу многих ствари у локалним самоуправама, нарочито у области законодавства.