Radun: Dačić je spasao SPS

prokazan i okrivljen za sve što se dešavalo u prethodnih 10 godina. Ipak, uspeli su sve to da prežive, pa i to što je Milošević otišao u Hag i tamo umro, objašnjava za  Dnevnik politički analitičar Branko Radun, zamoljen da  prokomentariše poziciju Socijalističke partije Srbije, koja je nedavno obeležila dve i po decenije postojanja. Kako ističe naš sagovornik, za povratak  SPS kao značajnog političkog faktora „najzaslužniji je Ivica Dačić, koji je shvatio neke promene i prilagodio im se“.

- Zahvaljujuči takvom Dačićevom stavu, poslednjih nekoliko vlada se ne bi formiralo bez njihovog učešća. To što su i sada u vladajućoj koaliciji znači da su potrebni. SPS su  druga politčka snaga u Srbiji,  posle SNS.  Sada, zapravo imate tri političke opcije u Srbiji. U opoziciji imate samo Pajtićev DS, jer Tadićeva stranka je, kako stvari sada stoje,  propala. Znači sada imamo SNS, SPS i DS od aktivnih parlamentarnih stranaka i pri tome je SPS na prošlim izborima bio skoro tri puta jači od DS. Po tome se vidi  da socijalisti  imaju stabilno biračko telo i da ne mogu tako lako pasti na marginu i neki  nivo pet posto podrške. Po nekim računicama, oni će biti potrebni i za formiranje buduće vlade.

Ko je najzaslužniji za povratak na velika vrata SPS-a u politički život: Koštunica, čiju su vladu manjinski podržavali, ili Tadić sa onim istorijskim pomirenjem?

-  Mislim da je tu ipak najzaslužniji Ivica Dačić, koji je uspeo da prevaziđe neke prethodne podele. Iako je 2003. godine SPS bio prokazan, već naredne 2004. se pokazalo da ima veliki koaliconi kapacitet, odnosno mogao je i sa Koštunicom, posle i sa DS, a sada sa SNS. Ove stranke su međusobno imale probleme, a vrednost SPS je porasla zato što imao taj koalicioni kapacitet i zato što je Dačić shvatio politiku kao veštinu mogućeg. Nije se ograničivao nekim starim animozitetima, sukobima, ideološkim podelama, mržnjama, nego je profesionalno gledao šta je u interesu njegove stranke -  da opstane, poveća rejting i uđe u vladu. Pri tome, njega je manje stvari kočilo i ograničavalo nego druge lidere. Teško je bilo zamisliti Tadića sa radikalima, u nekom momentu i Koštunice i SRS. Kada je došlo do sukoba DS i DŠ, teško je bilo zamisliti Koštunicu sa Tadićem, dok je SPS mogao sa svima. To je bila njegova prednost, to su i drugi uočili i zato su  ih tolerisali i SPS je imao prohodnost gde drugi nisu imali.

Da li je minus ili plus Dačiću što ne ide na grob Slobodana Miloševića, kod koga je startovao u politici kao portparol SPS -a?

- Tu je Dačić u nezgodnoj poziciji. Sa jedne strane deo članstva bi očekivao da ide, a sa druge to bi mu se uzelo kao minus u delu javnosti i medija, koji su antimiloševićevski nastrojeni. Pretpostavljam da bi mu to kao minus uzeli i stranci. Mislim da bi on,  što se njega lično tiče i otišao, ali zbog tih minusa koje bi dobio ne samo on nego i njegova stranka, Dačić to prepušta nekim drugim ljudima iz SPS. Videli ste da Mrka tamo odlazi.  Tako bude i što bi rekli „ vuk sit i ovce na broju “. Ta izreka je bila i neka osnovna matrica ponašanja SPS u proteklih 10 godina, od kada ih vodi Dačić. On balansira različite interese i uticaje da se nekako provuče između Scile i Haribde i dođe do boljih pozicija, odnosno na vlast što je i uspeo.

Svetlana Stanković

Sudbina „male koalicije”

Verujete li da će i dalje opstati njihova takozvana mala koalicija sa PUPS - om  i Jedinstvenom Srbijom?

- Ta koalicija je dosta toga preživela, pa i razne unurašnje krize i trzavice. U nekom momentu  su PUPS i Palma tražili malo više nego što im pripada zato što su bili jako bitni i potrebni, pošto je  SPS od njih dosta zavisio u jednom momnetu, čak i  prelazak cenzusa 2008. godine.  Sad oni nemaju toliki značaj i mislim da SPS toliko narastao da ne mogu nešto bitno da pritiskaju Dačića. Odnosi su se tako rešili da se sada zna ko je gazda i da ne mogu nešto mnogo ni da traže. Kod nas je inače teško proceniti budućnost koalicija, ali ova njihova  za sada je pokazala veliku stabilnost. Neke stranke kod nas nisu potrajale sedam, osam godina, koliko postoji koalicija SPS–PUPS –JS. To deluje za sada stabilno, tim pre što ne zavisi SPS - ov rezultat od koalicinih partnera i ne mogu mnogo da ucenjuju i traže previše. Videlo se 2008. godine da SPS ne bi prešao cezus bez koaliconih partnera, pa su u tom momentu bili značajni i Palma i Krkobabić su mogli  da traže na neki način  i više nego što njihove stranke zaslužuju.