Радун: Дачић је спасао СПС

проказан и окривљен за све што се дешавало у претходних 10 година. Ипак, успели су све то да преживе, па и то што је Милошевић отишао у Хаг и тамо умро, објашњава за  Дневник политички аналитичар Бранко Радун, замољен да  прокоментарише позицију Социјалистичке партије Србије, која је недавно обележила две и по деценије постојања. Како истиче наш саговорник, за повратак  СПС као значајног политичког фактора „најзаслужнији је Ивица Дачић, који је схватио неке промене и прилагодио им се“.

- Захваљујучи таквом Дачићевом ставу, последњих неколико влада се не би формирало без њиховог учешћа. То што су и сада у владајућој коалицији значи да су потребни. СПС су  друга политчка снага у Србији,  после СНС.  Сада, заправо имате три политичке опције у Србији. У опозицији имате само Пајтићев ДС, јер Тадићева странка је, како ствари сада стоје,  пропала. Значи сада имамо СНС, СПС и ДС од активних парламентарних странака и при томе је СПС на прошлим изборима био скоро три пута јачи од ДС. По томе се види  да социјалисти  имају стабилно бирачко тело и да не могу тако лако пасти на маргину и неки  ниво пет посто подршке. По неким рачуницама, они ће бити потребни и за формирање будуће владе.

Ко је најзаслужнији за повратак на велика врата СПС-а у политички живот: Коштуница, чију су владу мањински подржавали, или Тадић са оним историјским помирењем?

-  Мислим да је ту ипак најзаслужнији Ивица Дачић, који је успео да превазиђе неке претходне поделе. Иако је 2003. године СПС био проказан, већ наредне 2004. се показало да има велики коалицони капацитет, односно могао је и са Коштуницом, после и са ДС, а сада са СНС. Ове странке су међусобно имале проблеме, а вредност СПС је порасла зато што имао тај коалициони капацитет и зато што је Дачић схватио политику као вештину могућег. Није се ограничивао неким старим анимозитетима, сукобима, идеолошким поделама, мржњама, него је професионално гледао шта је у интересу његове странке -  да опстане, повећа рејтинг и уђе у владу. При томе, њега је мање ствари кочило и ограничавало него друге лидере. Тешко је било замислити Тадића са радикалима, у неком моменту и Коштунице и СРС. Када је дошло до сукоба ДС и ДШ, тешко је било замислити Коштуницу са Тадићем, док је СПС могао са свима. То је била његова предност, то су и други уочили и зато су  их толерисали и СПС је имао проходност где други нису имали.

Да ли је минус или плус Дачићу што не иде на гроб Слободана Милошевића, код кога је стартовао у политици као портпарол СПС -а?

- Ту је Дачић у незгодној позицији. Са једне стране део чланства би очекивао да иде, а са друге то би му се узело као минус у делу јавности и медија, који су антимилошевићевски настројени. Претпостављам да би му то као минус узели и странци. Мислим да би он,  што се њега лично тиче и отишао, али због тих минуса које би добио не само он него и његова странка, Дачић то препушта неким другим људима из СПС. Видели сте да Мрка тамо одлази.  Тако буде и што би рекли „ вук сит и овце на броју “. Та изрека је била и нека основна матрица понашања СПС у протеклих 10 година, од када их води Дачић. Он балансира различите интересе и утицаје да се некако провуче између Сциле и Харибде и дође до бољих позиција, односно на власт што је и успео.

Светлана Станковић

Судбина „мале коалиције”

Верујете ли да ће и даље опстати њихова такозвана мала коалиција са ПУПС - ом  и Јединственом Србијом?

- Та коалиција је доста тога преживела, па и разне унурашње кризе и трзавице. У неком моменту  су ПУПС и Палма тражили мало више него што им припада зато што су били јако битни и потребни, пошто је  СПС од њих доста зависио у једном момнету, чак и  прелазак цензуса 2008. године.  Сад они немају толики значај и мислим да СПС толико нарастао да не могу нешто битно да притискају Дачића. Односи су се тако решили да се сада зна ко је газда и да не могу нешто много ни да траже. Код нас је иначе тешко проценити будућност коалиција, али ова њихова  за сада је показала велику стабилност. Неке странке код нас нису потрајале седам, осам година, колико постоји коалиција СПС–ПУПС –ЈС. То делује за сада стабилно, тим пре што не зависи СПС - ов резултат од коалициних партнера и не могу много да уцењују и траже превише. Видело се 2008. године да СПС не би прешао цезус без коалицоних партнера, па су у том моменту били значајни и Палма и Кркобабић су могли  да траже на неки начин  и више него што њихове странке заслужују.