Jovanović: Rusi zaustavili zlu nameru Zapada

posle zbivanja u SB UN vezana za britansku rezoluciju o Srebrenici, neusvojenu vetom Rusije. – Time je zavađenim plemenima na Balkanu poslao poruku da njihove netrpeljivosti koristi za svoje interese, prostor za političke ciljeve. S druge strane, to Rusiji omogućuje da se na velika vrata vrati na Balkan kao zaštitnici interesa Srba. Rezolucija o Srebrenici je bila krajnje nedobronamerna akcija. Time je Zapad sebe udaljio od Srba, i teško će moći dalje da se predstavlja kao prijatelj Srbije. Zločin u Srebrenici su politizovali, hteli su da ga iskoriste za druge ciljeve, neke prema Republici Srpskoj, druge prema Srbiji – da se konačno prizna nezavisnost Kosova.

U razgovoru za „Dnevnik” Jovanović, koji je vrstan poznavalac mehanizama rada i odlučivanja na Ist riveru, kaže da je politika koju je Zapad izabrao kontraproduktivna, čime je napravio strahovitu grešku u geopolitičkom smislu. Zbog te „glupave i nepromišljene politike”, po njegovoj oceni, bez potrebe se javljaju veliki problemi i poteškoće na Balkanu, u Srbiji.

Jovanović je očekivao da će Amerikanci nakon ruske pretnje vetom odustati od glasanja. Oni, kako ističe sagovornik, kao da su hteli da stvore incident, koji će posle moći da koriste protiv Rusije.

– Kao da su tražili kavgu – koju su i dobili – ali su zaboravili da su tu štošta izgubili – naglašava Jovanović, uz konstataciju da se boji da će zapadnjaci sada da nastave tu konfrotaciju s Rusijom i na drugim planovima, pa i vezano za situaciju na Balkanu. – Tu i mi možemo biti oštećeni. Očigledno je da su se odlučili za agresivniju politiku prema Rusiji, i da traže tačke za konfrontaciju.

Napominje da je to samo jedna od tačaka i da mogu proizvesti još neku negde, čiji deo neprijatnosti može biti i odnos naše zemlje sa Zapadom.

– Sigurno će u psihološkom i političkom smislu nastojati da povrate veliki teren jer je Rusija dobila velike poene u srpskim očima pošto se deklarisala kao saveznik Srba. Teško da će Zapad sada moći da popravi svoj imiy u srpskoj javnosti, da smo im partneri, da su nam prijatelji itd – smatra Jovanović.

Za nekadašnjeg šefa srpske diplomatije i naše misije u UN sednica Saveta bezbednosti UN ima istorijski značaj za Srbiju i Republiku Srpsku. Na njoj je ruskom vetom, po Jovanovićevoj oceni, zaustavljen taj pohod da se Republika Srpska i Srbija zauvek vežu stub srama.

– Da se to dogodilo, to bi za nas bila omča oko vrata. To je, u stvari, bila zla namera Zapada prema nama. Ima mnogo masakara na raznim stranama sveta, daleko izraženijih nego taj u Srebrenici, ali se bira samo Srebrenica, i samo Srbija. Sve druge po broju, po prirodi i izvršenju zločina – guraju u stranu. Dakle, to znači da je politički potrebno da se Srbija stigmatizuje i na nekin način kvalifikuje u svetu – kaže Jovanović, ističući da je „to ta zla namera kojoj je Zapad prišao”.

On ocenjuje da to sada može kratkoročno ili dugoročno škoditi interesima Zapada u regionu, i smatra da nisu dobro promislili kada su krenuli u takvu jednu avanturu. Na pitanje da li je ruski veto u stvari povećao dignitet UN ili, kako Amerikanci tvrde, smanjio, kaže da, „ako bi se išlo tom linijom, morao bi se uzeti u ozbir niz veta koje je Amerika imala u Savetu bezbednosti da bi zaštitila Izrael, pa bi se sve skupa posmatralo kao mrlja za UN”.

– Zašto bi samo jedan veto, i to onaj koji ne odgovara interesima Vašingtona, bio mrlja, a nekoliko veta koji je Amerika učinila samo u poslednje vreme, opet za zaštitu jednog naroda, ne? – pita Jovanović.

V. Đuričić

Prijateljstvo i interesi

Jovanović smatra da je ovakav ishod sednice SB UN opredelilo i rusko prijateljstvo sa Srbijom, ali i ruski interesi.

– To uvek ide zajedno. Nema prijateljstva bez interesa. Idealna prijateljstva su retka čak i u međuljudskim odnosima. Ali, prisutno je jedno masovno prijateljsko, osećanje ruskog naroda prema srpskom. I to je tako s manjim prekidima gotovo dva veka – objašnjava Jovanović.

Na pitanje da li smatra da je Rusija samo odmeravala svoju snagu preko rezolucije o Srebrenici, kaže da i to možda može biti deo priče, ali da Rusi imaju i druge načine da je utvrde.

– Rusija je pre svega osetila potrebu da podrži narod koji se osetio ugroženim, a s kojim ima dobre odnose, i da ojača svoj politički uticaj, prisustvo i ambicije na Balkanu – kaže Vladislav Jovanović.