Јовановић: Руси зауставили злу намеру Запада

после збивања у СБ УН везана за британску резолуцију о Сребреници, неусвојену ветом Русије. – Тиме је завађеним племенима на Балкану послао поруку да њихове нетрпељивости користи за своје интересе, простор за политичке циљеве. С друге стране, то Русији омогућује да се на велика врата врати на Балкан као заштитници интереса Срба. Резолуција о Сребреници је била крајње недобронамерна акција. Тиме је Запад себе удаљио од Срба, и тешко ће моћи даље да се представља као пријатељ Србије. Злочин у Сребреници су политизовали, хтели су да га искористе за друге циљеве, неке према Републици Српској, друге према Србији – да се коначно призна независност Косова.

У разговору за „Дневник” Јовановић, који је врстан познавалац механизама рада и одлучивања на Ист риверу, каже да је политика коју је Запад изабрао контрапродуктивна, чиме је направио страховиту грешку у геополитичком смислу. Због те „глупаве и непромишљене политике”, по његовој оцени, без потребе се јављају велики проблеми и потешкоће на Балкану, у Србији.

Јовановић је очекивао да ће Американци након руске претње ветом одустати од гласања. Они, како истиче саговорник, као да су хтели да створе инцидент, који ће после моћи да користе против Русије.

– Као да су тражили кавгу – коју су и добили – али су заборавили да су ту штошта изгубили – наглашава Јовановић, уз констатацију да се боји да ће западњаци сада да наставе ту конфротацију с Русијом и на другим плановима, па и везано за ситуацију на Балкану. – Ту и ми можемо бити оштећени. Очигледно је да су се одлучили за агресивнију политику према Русији, и да траже тачке за конфронтацију.

Напомиње да је то само једна од тачака и да могу произвести још неку негде, чији део непријатности може бити и однос наше земље са Западом.

– Сигурно ће у психолошком и политичком смислу настојати да поврате велики терен јер је Русија добила велике поене у српским очима пошто се декларисала као савезник Срба. Тешко да ће Запад сада моћи да поправи свој имиy у српској јавности, да смо им партнери, да су нам пријатељи итд – сматра Јовановић.

За некадашњег шефа српске дипломатије и наше мисије у УН седница Савета безбедности УН има историјски значај за Србију и Републику Српску. На њој је руском ветом, по Јовановићевој оцени, заустављен тај поход да се Република Српска и Србија заувек вежу стуб срама.

– Да се то догодило, то би за нас била омча око врата. То је, у ствари, била зла намера Запада према нама. Има много масакара на разним странама света, далеко израженијих него тај у Сребреници, али се бира само Сребреница, и само Србија. Све друге по броју, по природи и извршењу злочина – гурају у страну. Дакле, то значи да је политички потребно да се Србија стигматизује и на некин начин квалификује у свету – каже Јовановић, истичући да је „то та зла намера којој је Запад пришао”.

Он оцењује да то сада може краткорочно или дугорочно шкодити интересима Запада у региону, и сматра да нису добро промислили када су кренули у такву једну авантуру. На питање да ли је руски вето у ствари повећао дигнитет УН или, како Американци тврде, смањио, каже да, „ако би се ишло том линијом, морао би се узети у озбир низ вета које је Америка имала у Савету безбедности да би заштитила Израел, па би се све скупа посматрало као мрља за УН”.

– Зашто би само један вето, и то онај који не одговара интересима Вашингтона, био мрља, а неколико вета који је Америка учинила само у последње време, опет за заштиту једног народа, не? – пита Јовановић.

В. Ђуричић

Пријатељство и интереси

Јовановић сматра да је овакав исход седнице СБ УН определило и руско пријатељство са Србијом, али и руски интереси.

– То увек иде заједно. Нема пријатељства без интереса. Идеална пријатељства су ретка чак и у међуљудским односима. Али, присутно је једно масовно пријатељско, осећање руског народа према српском. И то је тако с мањим прекидима готово два века – објашњава Јовановић.

На питање да ли сматра да је Русија само одмеравала своју снагу преко резолуције о Сребреници, каже да и то можда може бити део приче, али да Руси имају и друге начине да је утврде.

– Русија је пре свега осетила потребу да подржи народ који се осетио угроженим, а с којим има добре односе, и да ојача свој политички утицај, присуство и амбиције на Балкану – каже Владислав Јовановић.