Ko ne ide u školu, ostaje bez državne pomoći

ubuduće dečiji dodatak daje samo “dobroj deci”, odosno mališanima koji redovno idu u školu, zbunila je sadašnje korisnike dečijeg dodatka, ali i onih koji će to tek biti.

Dečiji dodatak trenutno iznosi 2.640, odnosno 3.438 dinara, i stiže na adresu nešto preko 200.000 korisnika. Izmenom Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom on će biti povećan, ali će ga dobijati manji broj korisnika. U Ministarstvu rada kažu da se samo razmatra mogućnost da jedan od uslova za ostvarivanje prva na dečji dodatak, uz imovinski cenzus, bude potvrda da dete redovno pohađa nastavu, ali ne i uspeh deteta u školi. Do sada su roditelji, podsećaju, podnosili samo potvrdu da je dete upisano u školu, a sada se razmatra ideja da roditelji donose dokaz da je dete redovno na nastavi. Objašnjavaju da neki mališani ne pohađaju nastavu i na taj način ispadaju iz obrazovnog procesa, te kada postanu punoletni, padaju na teret socijalnih službi. Da bi se izašlo iz tog začaranog kruga državnog izdržavanja nekog ko je fizički i psihički sposoban da se školuje i radi, traži se nov način dodele dečijeg dodatka.

Kažnjavanje ukidanjem dečijeg dodatka svakog deteta koje beži iz škole, po oceni civilnog sektora, značilo bi kažnjavanje dece, a ne roditelja, koji dozvoljavaju da oni ne idu na nastavu. Takođe skreću pažnju na činjenicu da se su po zakonu škole dužne da obaveste Centar za socijalni rad i lokalnu samoupravu da dete ne pohađa školu. To bi, drugim rečima, značilo da obavezu da donose potvrdu da dete ide redovno u školu ne treba da imaju roditelji, već centri za socijalni rad.

Prema rečima Snežane Marković, pomoćnika ministra prosvete, za čiju potrebu je UNICEF i radio ovo istraživanje, oko sedam odsto dece “ispada” iz obrazovnog procesa. Ona dodaje da je u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja do sada pisalo da je roditelj, odnosno staratelj učenika dužan da u roku od osam dana pravda izostanak učenika i školi dostavlja potpune i tačne informacije. U predlogu izmena ovog zakona, kaže Snežana Marković, stoji da je roditelj dužan da u roku od dva dana od početka izostajanja učenika obavesti odeljenskog starešinu o sprčenosti učenika da dolazi u školu, a u roku od tri dana pravda izostanak. U slučaju izostanka saradnje roditelja s razrednim starešinom, škola je dužna da u pismenoj formi obavesti nadležni organ opštine, odnosno Centar za socijalni rad.

Postoji podatak da je pre tri godine u prvi razred osnovne škole u Srbiji upisano oko 80.000 dece, a da 5.600 njih nije krenulo ili je napustilo školovanje, ali nema podatka da li je bilo koji roditelj zbog toga pozvan na odgovornost zbog nepoštovanja zakonskih odredbi o obaveznom osnovnom obrazovanju.

Predsednica Centra za prava deteta Ivana Stevanović podseća na to da je dečji dodatak mera socijalne politike i pravo deteta, bez obzira na to da li pohađa školu ili ne.

- Niko ne abolira roditelje od odgovornosti, jer vršenje roditeljskog prava znači brigu i o tome da dete provodi vreme u školi, a ne na ulici. Ako dete ne ide u školu, država treba da kazni roditelje koji ne obavljaju svoje roditeljsko pravo, a ne da kažnjava decu tako što će im ukinuti dečji dodatak. Ali, škola mora da snosi deo odgovornosti i obavesti nadležne da dete nije u školskoj klupi – smatra Ivana Stevanović.

LJ. Malešević

I bogataši na socijali

U ovom trenutku niko nema podatke koliko dece prima dečji dodatak, a prestalo je da ide u školu. No, zato postoji podatak iz istraživanja koje su pre nekoliko meseci uradili UNICEF i Republički zavod za statistiku, iz kojeg proizilazi da svako deseto dete koje dobija dečiji podatak odrasta u najbogatijim porodicama u Srbiji.