Ко не иде у школу, остаје без државне помоћи

убудуће дечији додатак даје само “доброј деци”, одосно малишанима који редовно иду у школу, збунила је садашње кориснике дечијег додатка, али и оних који ће то тек бити.

Дечији додатак тренутно износи 2.640, односно 3.438 динара, и стиже на адресу нешто преко 200.000 корисника. Изменом Закона о финансијској подршци породица са децом он ће бити повећан, али ће га добијати мањи број корисника. У Министарству рада кажу да се само разматра могућност да један од услова за остваривање прва на дечји додатак, уз имовински цензус, буде потврда да дете редовно похађа наставу, али не и успех детета у школи. До сада су родитељи, подсећају, подносили само потврду да је дете уписано у школу, а сада се разматра идеја да родитељи доносе доказ да је дете редовно на настави. Објашњавају да неки малишани не похађају наставу и на тај начин испадају из образовног процеса, те када постану пунолетни, падају на терет социјалних служби. Да би се изашло из тог зачараног круга државног издржавања неког ко је физички и психички способан да се школује и ради, тражи се нов начин доделе дечијег додатка.

Кажњавање укидањем дечијег додатка сваког детета које бежи из школе, по оцени цивилног сектора, значило би кажњавање деце, а не родитеља, који дозвољавају да они не иду на наставу. Такође скрећу пажњу на чињеницу да се су по закону школе дужне да обавесте Центар за социјални рад и локалну самоуправу да дете не похађа школу. То би, другим речима, значило да обавезу да доносе потврду да дете иде редовно у школу не треба да имају родитељи, већ центри за социјални рад.

Према речима Снежане Марковић, помоћника министра просвете, за чију потребу је УНИЦЕФ и радио ово истраживање, око седам одсто деце “испада” из образовног процеса. Она додаје да је у Закону о основама система образовања и васпитања до сада писало да је родитељ, односно старатељ ученика дужан да у року од осам дана правда изостанак ученика и школи доставља потпуне и тачне информације. У предлогу измена овог закона, каже Снежана Марковић, стоји да је родитељ дужан да у року од два дана од почетка изостајања ученика обавести одељенског старешину о спрчености ученика да долази у школу, а у року од три дана правда изостанак. У случају изостанка сарадње родитеља с разредним старешином, школа је дужна да у писменој форми обавести надлежни орган општине, односно Центар за социјални рад.

Постоји податак да је пре три године у први разред основне школе у Србији уписано око 80.000 деце, а да 5.600 њих није кренуло или је напустило школовање, али нема податка да ли је било који родитељ због тога позван на одговорност због непоштовања законских одредби о обавезном основном образовању.

Председница Центра за права детета Ивана Стевановић подсећа на то да је дечји додатак мера социјалне политике и право детета, без обзира на то да ли похађа школу или не.

- Нико не аболира родитеље од одговорности, јер вршење родитељског права значи бригу и о томе да дете проводи време у школи, а не на улици. Ако дете не иде у школу, држава треба да казни родитеље који не обављају своје родитељско право, а не да кажњава децу тако што ће им укинути дечји додатак. Али, школа мора да сноси део одговорности и обавести надлежне да дете није у школској клупи – сматра Ивана Стевановић.

Љ. Малешевић

И богаташи на социјали

У овом тренутку нико нема податке колико деце прима дечји додатак, а престало је да иде у школу. Но, зато постоји податак из истраживања које су пре неколико месеци урадили УНИЦЕФ и Републички завод за статистику, из којег произилази да свако десето дете које добија дечији податак одраста у најбогатијим породицама у Србији.