Državne i lokalne mezimce skinuti s narodne grbače

i da ne zavlače ruku u državnu, to jest narodnu kasu.

Po poslednjim podacima Agencije za privredne registre, najprofitabilnija preduzeća u 2014. godini u Srbiji bili su NIS, „Telekom Srbija” i „Telenor”, dok su najveće neto gubitke zabeležili „Srbijagas”, „Lukoil” i „Železnice Srbije”. Ukupan gubitak privrede u Srbiji u 2014. godini bio je 3.282 milijarde dinara, što je za 13,8 odsto više nego prethodne godine.

S najvećim iznosom neto gubitka u 2014. godini poslovalo je JP „Srbijagas”, čiji je gubitak od 45.037 miliona dinara smanjen u odnosu na  2013. godinu 9,4 odsto, ali je i dalje zadržao značajan udeo u ukupnom neto gubitku cele privrede i zauzima 8,2 odsto. Poslovni prihodi su uvećani 6,7 odsto, a broj zaposlenih zadržan na niovu iz prethodne godine. Na drugom mestu je „Lukoil”, čiji je neto gubitak 13.523 miliona dinara i veći je četiri puta u odnosu na 2013. godinu. Ukupni gubici tog društva povećani su 87,2 odsto i nadmašili su vrednost kapitala.

„Železnice Srbije” povećale su negativan rezultat na 11.802 miliona dinara. Iza njih je „Železara Smederevo”, čiji je gubitak od 11.487 miliona dinara gotovo četvrtinu manji od onog u 2013. Na petom mestu je „Petrohemija” Pančevo, koja ima negativan rezultat od 11.017 miliona dinara.

Koliki su tačno gubici srpske privrede, a pre svega najvećih i najprofitabilnijih javnih preduzeća prošle godine, može se samo nagađati, ali je jasno da se negativni trend iz 2014. godine nastavio jer se finansijske reforme koje je država sprovodila nisu odnosile na njih. Deo javnih preduzeća je dobit uplatio u srpsku kasu, ali je znatno više onih koja su zavlačila ruku u tu istu kasu i koja su dobila znatne subvencije da bi uopšte preživela. Tako su mnoga javna preduzeća, umesto da stvaraju profit i pune budžetsku kasu, iz nje nastavila da uzimaju novac, ne smanjujući pri tom ni plate niti broj zaposlenih. Jer, Srbija ima 36 republičkih i gotovo 700 lokalnih javnih preduzeća, a mali je procenat onih koja rade profitabilno i koja se na oslanjaju na pomoć države, odnosno koja ne očekuju da će upravo država biti ta koja će rešavati sve probleme i plaćati bez pitanja i kontrole.

Naredni meseci biće ključni za rešavanje pitanja javnih preduzeća. Ministarstvo privrede izradilo je Nacrt zakona o javnim preduzećima, koji bi uskoro trebalo da bude pretočen u predlog i da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije na usvajanju po hitnom postupku. Realno je da  upravo taj zakonski akt bude prvi na prolećnom zasedanju Skupštine Srbije jer racionalizacija i rešavanje pitanja javnih preduzeća jednostavno više ne smeju čekati upravo zbog gubitaka koje država, koja sprovodi finansijske reforme, ne može plaćati. Uostalom, na to se ova država obavezala i aražmanom s MMF-om.

Ministar privrede Željko Sertić ovih dana izjavljuje da bi zakon o javnim preduzećima trebalo što pre usvojiti jer će on od javnih preduzeća napraviti servis građana.

– Tim zakonom nastojimo da produbimo kontrolu, a bićemo posvećeni širim aspektima delovanja javnih preduzeća – kazao je Sertić. – To je jedini način da „utegnemo” stvari i da javna preduzeća, koja je država i ovlastila da rade, zaista postanu sevis građanima i drugoj privredi. Preduzeća koja dobijaju državne subvencije posebno moraju da pokažu maksimalan nivo odgovornosti. I oni koji upravljaju tim preduzećima moraju da znaju da nisu na položaju jer im je to dedovina, nego ih je država postavila da za tu istu državu urade dobar posao. To znači da firma ima profit, da nema krađa i prevara, da se primenjuju svi standardi i sva merila korporativnog ponašanja.

U Nacrtu zakona o javnim preduzećima, u koji je „Dnevnik” imao uvid, tačno su definisana privredna društva od strateškog značaja za Srbiju, a Vlada ima šest meseci od dana usvajanja zakona da utvrdi spisak tih privrednih društava.

Preciziraju se neophodni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i postupak za izbor direktora, ali i mogućnost da onaj ko ne ostvaruje poslovne rezulate bude razrešen,ali i kažnjen za ono što nije učinio, a na toj funkciji je morao. Ubuduće će se i direktori lokalnih javnih preduzeća birati putem konkursa, što do sada nije bio slučaju. Ukida se izvršni odbor kao suvišni kolektivni organ, a predviđeno je da direktor bira izvršne direktore, čime se personalizuje odgovornost, kako direktora, tako i izvršnih direktora...

LJ. Malešević

Problemi po opštinama

Po oceni ministra Sertića, republička javna preduzeća, njih 26, pod neposrednom su kontrolom Vlade Srbije i dobro se zna gde je koji problem, ali je mnogo više haosa u uvođenju reda u preduzećima koja su u nadležnosti opština.

– Lokalne samouprave nemaju kapaciteta ni snage da sprovedu potrebne kontrole pa su neophodne mere da se spreče zloupotrebe, kroz pronalaženje modaliteta da to ne bude centralizacija u negativnom kontekstu – ističe Setić.