PROJEKAT GRUPE MARKER SKRENUO PAŽNJU NA STVARALAŠTVO EVGENIJA KNEŽEVIĆA Ovekovečio Karlovce na oko 400 dela, a zaboravljen

Za nekoga ko se nije bavio slikarstvom kao pozivom već bio likovni pedagog pozamašan broj. Taj čovek koji je u Sremske Karlovce došao poslom 1939. godine, tu zasnovao porodicu i odlučio da mu na Čeratskom groblju bude večno počivalište bio je okosnica projekta neformalne grupe „Marker” u Sremskim Karlovcima pod nazivom „Tragom Evgenija Kneževića” proteklih meseci tokom kojih su održani umetnička kolonija, likovne radionice za decu i omladinu, okrugli stolovi i izložba slika nastalih kao produkt za to vreme.

- Grupa „Marker” pokrenula je umetničku koloniju u okviru koje se eksperimentisalo sa različitim priborima i materijalima i u kojoj nisu učestvovali samo likovni umetnici nego i književnici i muzičari u nameri da je razvijamo u duhu sinergije. Osmišljena je tako da afirmiše zaboravljene umetnike poput karlovačkog slikara Evgenija Kneževića (1901-1983), koji je i sam bio likovni pedagog i popularizovao savremenu umetnost među decom, omladinom i širom publikom. Želja nam je da ovo postane tradicionalna manifestacija koja će se održavati jednom godišnje u Sremskim Karlovcima i već razmišljamo kojoj bi to ličnosti iz sveta umetnosti, a koju je prekrio veo zaborava, mogli posvetiti pažnju - kaže član grupe „Marker“ likovni umetnik dr Uglješa Colić. 

Evgenije Knežević bio je tema jednog od dva okrugla stola tokom projekta na kom je o njemu govorio kolekcionar Stanko Pevac, koji je za njega, između ostlaog rekao da je živeo  više učiteljskim nego slikarskim načinom života, ali da je iako van akademskih likovnih krugova, pratio savremene umetničke trendove, eksperimentisao tehnikama i materijalima i bio otvoren prema savremenom likovnom izrazom, ali je oduvek bio veran temama na svojim delima.

- Na osnovu slika koje sam uspeo da prikupim i pogledam, primećujem tri faze u stvaralaštvu Evgenija Kneževića - kaže Pevac. - Njegovi rani radovi, koji su nastali u rodnom Bašaidu, pripadaju realizmu sa izrazitim osećajem i trudom za detalje i pomalo naginju ka nečem što će se „inspirisano impresionizimom” izroditi u naivno slikarstvo. Druga faza je neposredno posle Drugog svetskog rata kada je došao u Sremske Karlovce, očigledno fasciniran arhitekturom, čuvenim sokacima i česmama, i samom tradicijom. Opet njegov realistični osećaj za detalj i preciznost u likovnom izrazu, sa puno truda i ljubavi… Motivi su javne površine u Sremskim Karlovcima, trgovi i poznate građevine, od kojih je svakako njegovo radno mesto, Karlovačka gimnazija, imala poseban tretman i po veličini formata i značaju.

Treća faza Kneževićevog slikarstva, na koju je, po Pevčevom mišljenju, odlučujuće uticao njegov kolega i prijatelj Milan Konjović u svojim čestim posetama Sremskih Karlovaca, nastala je poslednjih decenija njegovog života. Tada se već u potpunosti okrenuo ekspresionizmu, ali više u tehnici i koloritu, nego u motivima, zadržavajući prepoznatljivost Sremskih Karlovaca, Fruške gore i Dunava, i ne ulazeći u apstraktne teme.

Kažu da je Gena Knežević živeo mirnim, strogim i povučenim životom i da je po sećanju jednog od njegovih retkih živih učenika Boška Brzića, bio gotovo neprimetan. Za vreme Drugog svetskog rata, od aprila do avgusta 1941, bio je u vojnom zarobljeničkom logoru u nemačkom Varburgu. Slikao je svuda po Karlovcima, ali je najviše voleo ispred svoje kuće u Ulici patrijarha Rajačića da to radi i ispred Gimnazije.

Imao je više samostalnih i kolektivnih izložbi u Sremskim Karlovcima i Likovnom salonu Doma JNA 1977. godine u Novom Sadu. Više je voleo veće formate, ali i minijature mu nisu bile strane.

Završavajući izlaganje na tom okruglom stolu u Geninu čast, Stanko Pevac nije mogao da ne kaže kako se Karlovčani više ne sećaju Gene koji je preneo na slikarsko platno veći deo ulica i građevina varoši. 

- Kako se zove to kada se jedna, svakako napredna sredina kao što su Sremski Karlovci, ili Novi Sad, odnosi prema svom nasleđu i ljudima koji su je učinili tako naprednom, kulturnom i prepoznatljivom, kao što je Evgenije Gena Knežević. Nije to samo zaborav, tu je i potcenjivanje, ohola nebriga i nedostak one barem kurtoazne zahvalnosti u vidu neke stalne postavke barem ili ulice koja bi nosila njegovo ime. Kakvu to poruku šalje onima koji neće zapamtiti, ali će sutra gaziti i naše delo - upitao je Pevac. 

Ostaje nada da Stanko Pevac ipak neće biti u pravu kada tvrdi i da je okrugli sto samo izuzetak koji potvrđuje pravilo.