Bez pomoći gastarbajtera bili bismo još siromašniji

je izgraditi deset mostova poput onog Zemun–Borča. Najviše novca po osnovu doznaka u prvoj polovini godine stiglo je iz Nemačke – 325,48 miliona evra, zatim iz Švajcarske – 206,66 miliona, pa iz Francuske – 160,71 miliona evra. Četvrta na listi zemalja po osnovu doznaka je Austrija sa 127,26 miliona evre, a peta Hrvatska sa 105,25 miliona.

Tokom 2014. godine dijaspora je u našu državu poslala 2,6 milijarde evra, a po podacima NBS-a, najviše je stizalo iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Francuske i Hrvatske. Prve četiri države već godinama su na vodećoj poziciji po doznakama poslatim u Srbiju. Pošto je NBS objavio podatke za priliv doznaka za prvih devet meseci ove godine, očekuje se da će one na kraju biti veće nego prošlogodišnje. No, od 2011. godine priliv novca iz dijaspore se evidentno smanjuje. Jer, te godine je priliv bio 5,5 milijardi dolara, što je po tadašnjem kursu bilo oko 4,2 milijarde evra. Slična suma je bila poslata i dve godine ranije. Međutim, već 2013. godine taj iznos je pao na oko tri milijarde evra i nastavio je da pada, uprkos činjenici da sada postoje brojnije mogućnosti slanja novca i da su provizije niže.

Pošto je u prvih devet meseci ove godine iz dijaspore stilo 2,12 milijarde evra, stručnjaci procenjuju da će do kraja godine stići više novca nego lane, s obzirom na to da su bili novogodišnji i božićni praznici, kada je, po pravilu, priliv novca od naših gastarbajtera povećan. Mnogi gastarbajteri koriste upravo te praznične dane da dođu u Srbiju i tada lično donose novac i daju ga svojim bližnjima.

Ekonomista Ljubomir Madžar ovogodišnji priliv novca veći od prošlogodišnjeg u prvih devet meseci, kada je on iznosio 1,4 milijardu evra, objašnjava mogućnošću da se i dijaspora oporavlja od ekonomske krize pa samim tim ima više novca koji može poslati svojima u Srbiju.

– Kada se radi o našim ljudima kojima se šalju te pare, nema sumnje da one idu u potrošnju. Prosto, naši ljudi nemaju novca, ne uspevaju da uštede mnogo i onda taj novac potroše za kupovinu najosnovnijih potrepština, za plaćanje računa i eventualno kupovinu bele tehnike – smatra Madžar.

Dodaje da, osim novca koji dijaspora šalje preko računa, veliki deo stiže „ilegalnim”, odnosno neformalnim kanalima, preko vozača autobusa, poznanika ili ga gastabajteri sami donose kada dolaze u posebu otadžbini.

S time da je novac koji stiže od rođaka iz inostranstva značajan izvor finansija naših građana i da bi bez njega oni bili još siromašniji, slaže se i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić.

– Ljudi iz Srbije su navikli da se oslanjaju na pomoć rođaka iz inostranstva pa se mnogi planovi ovde prave uz očekivanja da će taj novac sigurno stići – ističe Grubišić.

LJ. Malešević

Nigde nije bajno

Za ekonomistu Ljubodraga Savića priliv novca od dijaspore narednih godina može biti i znatno smanjen, što zavisi od standarda i vezanosti naših ljudi u inostranstvu za maticu.

– Ljudima koji žive i rade u dijaspori ne ide dobro, a neki sve više gube vezu s rodnim krajem – smatra Savić. – Zbog toga, ipak, možemo očekivati da u narednim godinama novca od doznaka bude sve manje.