”Nema više tu ni ljubavi, ovo je čisto poslovni odnos” PORODICA PETKOVIĆ IZ KALUĐEROVA VEĆ 22 GODINA UZGAJA GLJIVE: Odmora nema
Šampinjoni Petković” porodična je firma iz Kaluđerova koja od 2003. godine proizvodi pečurke i distribuira ih po supermarketima širom Srbije. Ušavši u tu priču po preporuci prijatelja, Andreas Petković, zajedno sa suprugom i sinom i još desetak zaposlenih radnika, poslednje dve decenije ne zna za slobodne dane i praznike.
U razgovoru sa naslednikom, dvadesetsedmogodišnjim Markom, koji nas je dočekao u pogonu, saznajemo kako izgleda čitava procedura proizvodnje šampinjona, pokazavši nam da oko njih ima toliko posla da nam nije jasno kako ova biljka uspeva da preživi sama u divljini...
Nema više tu ni ljubavi, ovo je čisto poslovni odnos (Marko Petković)
– U 23 objekta u kojima kontrolišemo uslove, odnosno štelujemo parametre od temperature, vlažnosti i količine ugljen-dioksida, odvija se čitav proces formiranja, razvijanja i berbe – pojašnjava nam Marko, pokazujući nam džakove u kojima se najpre odvija inkubacija semena. – Da bi se džak formirao, u prostoriji mora da bude 17 stepeni, to je optimalna temperatura, da bi kasnije ona bila 19 kada krene proces rasta.
23 objekta u kojima se kontrolišu uslovi
U jednom hangaru stane, u proseku, oko 400 džakova na svih pet nivoa, a u kojima se nalazi kompost od pilećeg stajnjaka i odgovarajuće vrste zemlje. Svaki taj džak dá oko pet kilograma šampinjona u tri ture i to u roku od mesec-dva, pa kad završi taj krug, novi džak dolazi na njegovo mesto i tako cele godine...
– Ne postoji konkretan termin kad šampinjoni kreću jer ovde su kao u stakleniku, tako da mi imamo posla tokom cele godine. I nikad nema odmora, praznici ne postoje, ustaje se rano... Ne postoji opcija da ću da odem do grada, pa sutra da odradim šta treba oko pečuraka. Prvo šampiljoni, pa onda ako imam vremena i ako sam odmoran mogu da odem do grada. Ipak, dobra organizacija je najbitnija – veli naš sagovornik.
Osim uzgajanja gljiva, što uključuje isključivo zalivanje, Petkovići ih posle režu i pakuju na po 200 i 400 grama.
– Država ne daje subvencije na šampinjone, tako da smo od starta sve sami ulagali. Nema više tu ni ljubavi, ovo je čisto poslovni odnos – iskren je Marko, zaključujući da bi mnogi i hteli da se bave ovim biznisom, ali kad vide koliko ima posla, brzo odustaju.
Tekst i foto: L. Radlovački