Ni štednja, ni stanovi! OVO JE SPAS ZA VAŠ UŠTEĐENI NOVAC U VREME INFLACIJE! Stručnjaci otkrivaju šta je pravo rešenje

Zamislite da na računu imate ušteđenih 10.000 evra. Dok taj novac čuvate i razmišljate u šta da ga uložite, vi zapravo gubite. U trenucima visoke inflacije, kakva je bila 2022. godine, iznos od 10.000 evra opada za otprilike hiljadu evra, cene života rastu i rezultat je taj da vaš novac polako nestaje.

Srbi, kao i drugi u regionu, često vide štednju kao odgovor na inflaciju, što se vidi i po brojkama koje pokazuju da su tokom 2022. i 2023. bankarski depoziti domaćinstava masovno porasli za 7,3 milijarde evra, odnosno 24 odsto u periodu od samo godinu dana. Iako na prvi pogled to deluje kao znak sigurnosti i stabilnosti, činjenica je da ta štednja nema realan prinos. Drugim rečima, štedimo više nego ikada, ali realno imamo sve manje.

Ovo nije samo lokalni problem. I u ostatku Evrope građani sve više uviđaju da štednja u banci ne čuva vrednost, već je zapravo polako topi. Zato mnogi počinju da traže alternativna rešenja koja nude veću otpornost na ekonomske udare.

Umesto štednje – ulaganje

Ipak, postoji način na koji novac može da raste i koji postaje sve popularniji. Reč je o ulaganju u fizičko zlato. Tržišni podaci pokazuju da cena zlata raste u kriznim vremenima, kao što se to desilo tokom globalne finansijske krize 2008. godine. Tada je cena zlata skočila više od 25 odsto, a rekordni rast zabeležen je tokom pandemije 2020, kada je cena porasla za 40 odsto. Zbog globalnih geopolitičkih sukoba, trgovinskih ratova i ekonomskih rizika od nove inflacije, cena zlata je od početka godine porasla za čak 45 odsto, što je investitorima u „žuti metal“ donelo značajnu zaradu.

Zlato je dugoročna investicija koja čuva vrednost imovine u nesigurnim vremenima, pa je povraćaj ulaganja na duže staze obično uvek veći. U poslednjih pet godina cena zlata porasla je za više od 130 odsto, a u poslednjih dvadeset godina za čak 740 odsto.

Mnogi i dalje misle da su plemeniti metali rezervisani samo za one sa „dubokim džepom“. Međutim, danas je moguće ulagati i sa skromnijim iznosima, pa čak i postepeno. Dostupne su investicione zlatne poluge i zlatnici u apoenima od 1 grama do 1 kilograma, pa je moguće započeti ulaganje već sa oko 125 evra, koliko otprilike košta poluga od jednog grama. Dok neki investitori radije biraju veće zlatne poluge zbog povoljnije cene po gramu, drugi se odlučuju za kupovinu više manjih poluga od 1, 2 ili 5 grama – kako bi u budućnosti mogli prodati samo deo portfolija, ali i zato što ih je moguće kupovati postepeno, na nedeljnom ili mesečnom nivou, kao da „gradite“ svoj portfolio ciglu po ciglu.

Takav pristup privlači sve više običnih građana, koji shvataju da poenta nije staviti sve u zlato, već podeliti štednju. Deo u banci, deo u imovini, a deo u zlatu. Taj miks donosi sigurnost.

Zašto plemeniti metali baš sada?

Sve više ljudi oseća nesigurnost. Od inflacije i rasta cena, preko globalnih kriza, do neizvesne budućnosti tržišta rada. U takvom okruženju, logično je tražiti sigurnu luku. Upravo zato ulaganje u plemenite metale ponovo postaje tema razgovora i za mlade porodice i za one koji planiraju penziju.

Da bi stvar bila jasnija, dovoljno je realno poređenje na primeru s početka priče. Ako na računu držite 10.000 evra, prosečna kamata na oročene depozite doneće vam tek oko 20 evra prinosa u godinu dana. Ali ako inflacija iznosi 8 odsto, tih 10.000 evra će realno vredeti samo 9.200 evra. Gubitak kupovne moći iznosi 800 evra, a kada od toga oduzmete skromnu kamatu, rezultat je stvarni minus od 780 evra u samo jednoj godini.

Suprotno tome, cena zlata u kriznim vremenima redovno beleži rast. Zlato raste u proseku oko 10 odsto godišnje. To znači da bi vaših 10.000 evra uloženih u zlato nakon godinu dana vredelo 11.000 evra. Razlika između štednje u banci i ulaganja u zlato u ovom primeru iznosi čak 1.780 evra – više od jedne prosečne plate u Beogradu.