Ни штедња, ни станови! ОВО ЈЕ СПАС ЗА ВАШ УШТЕЂЕНИ НОВАЦ У ВРЕМЕ ИНФЛАЦИЈЕ! Стручњаци откривају шта је право решење

Замислите да на рачуну имате уштеђених 10.000 евра. Док тај новац чувате и размишљате у шта да га уложите, ви заправо губите. У тренуцима високе инфлације, каква је била 2022. године, износ од 10.000 евра опада за отприлике хиљаду евра, цене живота расту и резултат је тај да ваш новац полако нестаје.

Срби, као и други у региону, често виде штедњу као одговор на инфлацију, што се види и по бројкама које показују да су током 2022. и 2023. банкарски депозити домаћинстава масовно порасли за 7,3 милијарде евра, односно 24 одсто у периоду од само годину дана. Иако на први поглед то делује као знак сигурности и стабилности, чињеница је да та штедња нема реалан принос. Другим речима, штедимо више него икада, али реално имамо све мање.

Ово није само локални проблем. И у остатку Европе грађани све више увиђају да штедња у банци не чува вредност, већ је заправо полако топи. Зато многи почињу да траже алтернативна решења која нуде већу отпорност на економске ударе.

Уместо штедње – улагање

Ипак, постоји начин на који новац може да расте и који постаје све популарнији. Реч је о улагању у физичко злато. Тржишни подаци показују да цена злата расте у кризним временима, као што се то десило током глобалне финансијске кризе 2008. године. Тада је цена злата скочила више од 25 одсто, а рекордни раст забележен је током пандемије 2020, када је цена порасла за 40 одсто. Због глобалних геополитичких сукоба, трговинских ратова и економских ризика од нове инфлације, цена злата је од почетка године порасла за чак 45 одсто, што је инвеститорима у „жути метал“ донело значајну зараду.

Злато је дугорочна инвестиција која чува вредност имовине у несигурним временима, па је повраћај улагања на дуже стазе обично увек већи. У последњих пет година цена злата порасла је за више од 130 одсто, а у последњих двадесет година за чак 740 одсто.

Многи и даље мисле да су племенити метали резервисани само за оне са „дубоким џепом“. Међутим, данас је могуће улагати и са скромнијим износима, па чак и постепено. Доступне су инвестиционе златне полуге и златници у апоенима од 1 грама до 1 килограма, па је могуће започети улагање већ са око 125 евра, колико отприлике кошта полуга од једног грама. Док неки инвеститори радије бирају веће златне полуге због повољније цене по граму, други се одлучују за куповину више мањих полуга од 1, 2 или 5 грама – како би у будућности могли продати само део портфолија, али и зато што их је могуће куповати постепено, на недељном или месечном нивоу, као да „градите“ свој портфолио циглу по циглу.

Такав приступ привлачи све више обичних грађана, који схватају да поента није ставити све у злато, већ поделити штедњу. Део у банци, део у имовини, а део у злату. Тај микс доноси сигурност.

Зашто племенити метали баш сада?

Све више људи осећа несигурност. Од инфлације и раста цена, преко глобалних криза, до неизвесне будућности тржишта рада. У таквом окружењу, логично је тражити сигурну луку. Управо зато улагање у племените метале поново постаје тема разговора и за младе породице и за оне који планирају пензију.

Да би ствар била јаснија, довољно је реално поређење на примеру с почетка приче. Ако на рачуну држите 10.000 евра, просечна камата на орочене депозите донеће вам тек око 20 евра приноса у годину дана. Али ако инфлација износи 8 одсто, тих 10.000 евра ће реално вредети само 9.200 евра. Губитак куповне моћи износи 800 евра, а када од тога одузмете скромну камату, резултат је стварни минус од 780 евра у само једној години.

Супротно томе, цена злата у кризним временима редовно бележи раст. Злато расте у просеку око 10 одсто годишње. То значи да би ваших 10.000 евра уложених у злато након годину дана вредело 11.000 евра. Разлика између штедње у банци и улагања у злато у овом примеру износи чак 1.780 евра – више од једне просечне плате у Београду.