Struju prodaju firme bez radnika, a zgrću milijarde

Među njima prednjače energetičari, pošto se čak sedam firmi bavi prodajom struje i za godinu dana su obrnuli 27,5 milijardi dinara odnosno skoro 230 miliona evra. Mada su milioneri bez ijednog radnika, ove forme raspolažu imovinom vrednom 550 milijardi dinara i iz godine u godinu sve više prihoduju. No, ima i onih koji prave gubitke pa su tako firme bez ijednog zaposlenog u 2014.godini napravili manjak od 54,2 milijarde dinara.

Kako je i stručnjacima teško da razumu, mada ima onih kojima je jasno o čemu se radi, postojanje tolikog broja firmi bez ijednog zaposlenog, za prvo tromesečje ove godine najavljuju se izmene Zakona o privrednim društvima , koje bi mogle da uvedu reda među onima koji sami posluju i kojima radnici i ne trebaju. Ministar privrede u Vladi Srbije Željko Sertić ističe da je i sam “šokiran” podatkom da skoro 30.000 pravnih lica nema nijednog zaposlenog.

- To je šokantan podatak i već u prvom kvartalu 2016.godine predložićemo izmene Zakona o privrednim društvima. Između ostalog, videćemo i kako pravno da se reši da ne može da postoji pravno lice ako nema bar jednog zaposlenog. A sada neke od takvih firmi iskazuju i enormno visoku dobit. Čemu služe firme bez zaposlenog ? To ukazuje i na moguće zloupotrebe. Uz to, usvajanjem zakona koji je u Skupštini, sprečićemo praksu da pojedinci, posle pokretanja krivičnih i prekršajnih postupaka, ugase postojeću i odmah osnuju novu firmu, koja im služi samo za zloupotrebe – ističe Sertić.

Od pravnih lica bez ijednog zaposlenih većina se bavi trgovinom strujom i nekretninama, ali ima i onih koji se bave razradom građevinskih projekata i istraživači nafte i gasa. Dakle, reč je o profitabilnim delatnostima u kojima ima mnogo novca i gde se on po pravilu stalno “kreće”.

Za Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku nije neobučajeno da neka kompanija izdvoji preduzeće koje će se baviti projektivanjem ili konsaltingom , a za te poslove, kako tvrdi, ne mora da angažuje stalno zaposlenog već stučnjake po ugovoru . Za to on plaća uredno porez državi , dodaje Rajić.

- Sličan princip je i kod preduzeća koja se bave izdavanjem sopstvenog ili upravljanjem poslovnim prostorom. To je dobar način da investitori vide koliko samo izdavanje kvadrata donosi novca. Te kompanije, s druge strane, izdvajaju i firme za održavanje poslovnog prostora ili firme koje se bave marketingom poslovnog prostora. To je sve u redu i sve po zakonu – smatra Rajić.

LJ. Malešević

Gde je 30.000 radnih mesta

Čak i da takve firme zaista posluju po zakonu i plaćaju porez, ostaje bez odgovora pitanje ministra Sertića čemu one služe bez zaposlenih. Jer, kada bi oko 30.000 takvih firmi zaposlili makar jednog radnika broj nezaposlenih smanjio bi se za 30.000, što nije mala brojka, s obzirom da država daje velike subvencije investitorima za svako novootvoreno radno mesto. Često se državne subvencije daju i za prijem 100 ili 200 novih radnika, jer svako novootvoreno radno mesto je dobrodošlo.