Међу њима предњаче енергетичари, пошто се чак седам фирми бави продајом струје и за годину дана су обрнули 27,5 милијарди динара односно скоро 230 милиона евра. Мада су милионери без иједног радника, ове форме располажу имовином вредном 550 милијарди динара и из године у годину све више приходују. Но, има и оних који праве губитке па су тако фирме без иједног запосленог у 2014.години направили мањак од 54,2 милијарде динара.
Како је и стручњацима тешко да разуму, мада има оних којима је јасно о чему се ради, постојање толиког броја фирми без иједног запосленог, за прво тромесечје ове године најављују се измене Закона о привредним друштвима , које би могле да уведу реда међу онима који сами послују и којима радници и не требају. Министар привреде у Влади Србије Жељко Сертић истиче да је и сам “шокиран” податком да скоро 30.000 правних лица нема ниједног запосленог.
- То је шокантан податак и већ у првом кварталу 2016.године предложићемо измене Закона о привредним друштвима. Између осталог, видећемо и како правно да се реши да не може да постоји правно лице ако нема бар једног запосленог. А сада неке од таквих фирми исказују и енормно високу добит. Чему служе фирме без запосленог ? То указује и на могуће злоупотребе. Уз то, усвајањем закона који је у Скупштини, спречићемо праксу да појединци, после покретања кривичних и прекршајних поступака, угасе постојећу и одмах оснују нову фирму, која им служи само за злоупотребе – истиче Сертић.
Од правних лица без иједног запослених већина се бави трговином струјом и некретнинама, али има и оних који се баве разрадом грађевинских пројеката и истраживачи нафте и гаса. Дакле, реч је о профитабилним делатностима у којима има много новца и где се он по правилу стално “креће”.
За Драгољуба Рајића из Мреже за пословну подршку није необучајено да нека компанија издвоји предузеће које ће се бавити пројективањем или консалтингом , а за те послове, како тврди, не мора да ангажује стално запосленог већ стучњаке по уговору . За то он плаћа уредно порез држави , додаје Рајић.
- Сличан принцип је и код предузећа која се баве издавањем сопственог или управљањем пословним простором. То је добар начин да инвеститори виде колико само издавање квадрата доноси новца. Те компаније, с друге стране, издвајају и фирме за одржавање пословног простора или фирме које се баве маркетингом пословног простора. То је све у реду и све по закону – сматра Рајић.
Љ. Малешевић
Где је 30.000 радних места
Чак и да такве фирме заиста послују по закону и плаћају порез, остаје без одговора питање министра Сертића чему оне служе без запослених. Јер, када би око 30.000 таквих фирми запослили макар једног радника број незапослених смањио би се за 30.000, што није мала бројка, с обзиром да држава даје велике субвенције инвеститорима за свако новоотворено радно место. Често се државне субвенције дају и за пријем 100 или 200 нових радника, јер свако новоотворено радно место је добродошло.
