Kurs da radi za privredu, a ne za špekulante

uz nekoliko sugestija. Jedna od njih odnosila se na domaću valutu. Smatraju da bi trebalo dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost oscilacije kursa, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo ciljanu inflaciju u finasijsku stabilnost. Ta sugestija kod nas je prihvaćena s priličnom rezervom, kako od nadležnih u NBS-u, tako i od stručnjaka. Građani i privreda ne bi trebalo da očekuju veće oscilacije na kursnoj listi.

O tome šta će Narodna banka Srbije u narednom periodu raditi na tom planu guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da se NBS ne povodi za savetima onih koji ne žive ovde te da će voditi politiku koja daje stabilnost na deviznom tržištu uz najmanje troškove i najbolje rezultate. Ona je podsetila na to da je Srbija od 2010. do 2012. godine potrošila 3,7 milijardi evra, a da je dinar oslabio 19 odsto. U protekle tri godine, odnosno do 25. februara ove, dinar je branjen s ukupno 300 miliona i slabio je po jedan procenat godišnje.

Po njenim rečima, inflacija će ostati u ciljnom koridoru od četiri odsto uz dozvoljena odstupanja od po procenat i po naviše ili naniže.

Prema tome, u narednom periodu većih turbulencija na kursnoj listi ne bi trebalo da bude. A kome bi odgovarale a kome smetale?  Ko bi mogao špekulisati sa slabijim dinarom? Slaba domaća valuta odgovara štedišama jer im ulog raste, kao i svima koji plate primaju u evrima iz istih razloga, zatim bankama koje  zasnivaju svoje depozite na novcu povučenom iz inostranstva a ne na domaćoj štednji. Slabljenje domaće valute pomaže izvoznicima da povećaju konkuretnost a dužnicima koji vraćaju indeksirane kredite u domaćoj valuti povećava ratu. Šta između te dve opcije da izabere Srbija?

– Zalažem se za oscilaciju domaće valute, odnosno njeno postepeno slabljenje – kaže ekonomski stručnjak dr Saša Đogović. – Ta deprecijacija neće nekontrolisano uticati na inflaciju u zemlji. Jedino što bi kod nas moglo uticati na turbulentnija kretanja na terenu kursa i inflacije je zastoj u reformama. Zato je najbolje da se refome nastave. Ukoliko bismo tu stali, ne samo što bismo dobili negativne ocene od MMF-a već bi i investitori počeli da se povlače ili odustaju od najvljenih ulaganja. Samim tim, imali bismo manji devizni priliv, a to bi se odrazilo i na jače slabljenje dinara. Zato je za nas najbitnije da se reforme nastave.

Slabljenje domaće valute uvek donese poene domaćoj privredi na planu konkurentnosti. Veći izvoz, a samim tim i devizni priliv, svakako bi i nama dobrodošli. S druge strane, veliko je pitanje šta bi bilo s domaćim kreditima koji su mahom su indeksirani u evrima. Poznato je da je nivo NPL-a u Srbiji veći od 20 odsto.

Ono u čemu se svi slžau je da ni jak pad a ni rast domaće valute ne odgovaraju nikome.

D. Vujošević

Sve je na klackalici

Stručnjak s Beogradske bankarske akademije dr Mališa Đukić podseća na to da je srpska privreda izvozno zavisna.

– Mi često uvozimo da bismo izvozili – kaže on. – Odnosno, prvo uvezemo određene sirovine ili druge proizvode pa ih posle prerađujemo i onda izvozimo. Tu bi se zbog slabljenja dinara troškovi povećali. Tačnije, samo u određenim slučajevima, gde se izvozni artikli uopšte ne ugrađuju, ili se ugrađuju veoma malo, došlo bi do povećanja konkurentnosti za robu koja ide preko granice. To se nikako ne odnosi na celu privredu.

Đukić podseća na to da bi klijentima banaka koji vraćaju kredite indeksirane u evrima bilo teže da servisiraju obaveze. To bi dovelo do neredovnog izmirivanja obaveza, a broj kašnjenja u otplati kredita bi se povećao.