Курс да ради за привреду, а не за шпекуланте

уз неколико сугестија. Једна од њих односила се на домаћу валуту. Сматрају да би требало дозволити већу дневну флексибилност осцилације курса, у мери у којој то не би угрозило циљану инфлацију у финасијску стабилност. Та сугестија код нас је прихваћена с приличном резервом, како од надлежних у НБС-у, тако и од стручњака. Грађани и привреда не би требало да очекују веће осцилације на курсној листи.

О томе шта ће Народна банка Србије у наредном периоду радити на том плану гувернерка Јоргованка Табаковић каже да се НБС не поводи за саветима оних који не живе овде те да ће водити политику која даје стабилност на девизном тржишту уз најмање трошкове и најбоље резултате. Она је подсетила на то да је Србија од 2010. до 2012. године потрошила 3,7 милијарди евра, а да је динар ослабио 19 одсто. У протекле три године, односно до 25. фебруара ове, динар је брањен с укупно 300 милиона и слабио је по један проценат годишње.

По њеним речима, инфлација ће остати у циљном коридору од четири одсто уз дозвољена одступања од по проценат и по навише или наниже.

Према томе, у наредном периоду већих турбуленција на курсној листи не би требало да буде. А коме би одговарале а коме сметале?  Ко би могао шпекулисати са слабијим динаром? Слаба домаћа валута одговара штедишама јер им улог расте, као и свима који плате примају у еврима из истих разлога, затим банкама које  заснивају своје депозите на новцу повученом из иностранства а не на домаћој штедњи. Слабљење домаће валуте помаже извозницима да повећају конкуретност а дужницима који враћају индексиране кредите у домаћој валути повећава рату. Шта између те две опције да изабере Србија?

– Залажем се за осцилацију домаће валуте, односно њено постепено слабљење – каже економски стручњак др Саша Ђоговић. – Та депрецијација неће неконтролисано утицати на инфлацију у земљи. Једино што би код нас могло утицати на турбулентнија кретања на терену курса и инфлације је застој у реформама. Зато је најбоље да се рефоме наставе. Уколико бисмо ту стали, не само што бисмо добили негативне оцене од ММФ-а већ би и инвеститори почели да се повлаче или одустају од највљених улагања. Самим тим, имали бисмо мањи девизни прилив, а то би се одразило и на јаче слабљење динара. Зато је за нас најбитније да се реформе наставе.

Слабљење домаће валуте увек донесе поене домаћој привреди на плану конкурентности. Већи извоз, а самим тим и девизни прилив, свакако би и нама добродошли. С друге стране, велико је питање шта би било с домаћим кредитима који су махом су индексирани у еврима. Познато је да је ниво НПЛ-а у Србији већи од 20 одсто.

Оно у чему се сви слжау је да ни јак пад а ни раст домаће валуте не одговарају никоме.

Д. Вујошевић

Све је на клацкалици

Стручњак с Београдске банкарске академије др Малиша Ђукић подсећа на то да је српска привреда извозно зависна.

– Ми често увозимо да бисмо извозили – каже он. – Односно, прво увеземо одређене сировине или друге производе па их после прерађујемо и онда извозимо. Ту би се због слабљења динара трошкови повећали. Тачније, само у одређеним случајевима, где се извозни артикли уопште не уграђују, или се уграђују веома мало, дошло би до повећања конкурентности за робу која иде преко границе. То се никако не односи на целу привреду.

Ђукић подсећа на то да би клијентима банака који враћају кредите индексиране у еврима било теже да сервисирају обавезе. То би довело до нередовног измиривања обавеза, а број кашњења у отплати кредита би се повећао.