Šansa za novi početak

 još uvek je neizvesno da li će doći do promene mesta održavanja. Cilj organizatora sajma, Srpske asocijacije menayera i  agencije DNA (DNA Communications) je, kako kažu, da motiviše bivše zaposlene iz preduzueća u restrukturiranju, ali i drugih, da pokrenu sopstveni biznis, kao i da se u javnosti preduzetnička svest na pravi način predstavi i razvije.

Organizaciju ovakvog sajma je podržao Grad Sombor, a na sastanku održanom tim povodom gradonačelnik Saša Todorović je rekao da je lokalna samouprava spremna da pruži podršku projektima koji pomažu mladim ljudima da pokrenu sopstveni biznis.– Lokalna samouprava je spremna da u svakom smislu pruži punu podršku projektima i svakoj ideji koja će pomoći mladim ljudima da pokrenu biznis. Lokalna samouprava prepoznaje značaj ovog sajma i zbog toga će učestvovati u njegovoj realizaciji – kazao je gradonačelnik Sombora Saša Todorović, na sastanku održanom u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.



O programu „Šansa za novi početak“, koji finansira Agencija SAD za međunarodni razvoj  govorili su Jelena Bulatović, izvršni direktor Srpske asocijacije menadžera i Dejan Ranđić, direktor agencije DNA. Da je bilo kakakav vid pomoći zaposlenim u preduzećima koja su u restrukturiranju više nego poželjan, svedoči i podatak da se do sada u pet ovakvih preduzeća na teritoriji Sombora za socijalni program prijavilo više od 1.000 radnika. Najveći broj onih koji su se odlučili na ovakav vid rešavanja svoje sudbine u preduzećima koja su do nedavno bila zaštićena od poverilaca, a čija je sudbina do kraja neizvesna, dolazi iz najveće srpske fabrike obuće „Boreli“, čijih se bezmalo 500 radnika odlučilo da prihvati socicjalni program.



Pored njih, svojevrsnu jednokratnu pomoć države, nakon odlaska iz firmi, bi trebali da dobiju i radnici autoprevoznog preduzeća „Severtrans“, njih 35, ali i daleko malobrojniji radnici Radio Sombora, za koji nije postojalo nikakvo interesovanje za privatizaciju, pa je od kraj decembra prošle godine ugašen i izbrisan iz registra medija. Pored njih, za socijalni program su se masovno odlučivali i zaposleni u dva poljoprivredna preduzeća, „Graničar“ u Gakovu i „Aleksa Šantić“ u istoimenom selu somborskog atara.



Broj nezaposlenih lica u Somboru, tačnije onih koji se nalaze na evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje već godinama unazad se ne spušta ispod 7.000, a teško je poverovati da će novi pritisak na NSZ moći da kompenzuju brojne najave o potencijalnim investicijama. Naime, ono što posebno brine je činjenica da najveći deo njih predstavljaju Somborci i Somborke koji spadaju u kategoriju teško zapošljivih radnika, odnosno stariji su od 50 godina, a dosadašnja praksa je pokazala da se ionako malobrojni investitori, prenebregavajući iskustvo starijih radnika, po pravilu odlučuju za daleko mlađe kadrove.



M. Miljenović