Nemaju ni prihode ni šanse da se osamostale

 čulo se na Privrednom forumu mladih u Privrednoj komori Srbije. Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine u Srbiji je čak 47 odsto. Po poslednjem popisu iz 2011. godine, mladih od 15 do 29 godina bilo je 1.322.201 i činili su više od petine ukupnog stanovništva Srbije, odnosno 21,07 odsto. Svaki treći mladi čovek uopšte nema šanse da se osamostali jer ne ostvaruje nikakve prihode.



Po rezultatima ankete koju je u Srbiji sproveo Institut za sociološka istraživanja, čak pola miliona mladih između 20 i 34 godine živi s roditeljima, a čak trećina nema ni izglede da započne samostalni život jer niti ima sopstvene prihode niti vidi način kako da dođe do posla. Da zlo bude veće, čak i mladi koji danas imaju radno mesto ne mogu sebi da priušte iznajmljivanje stana i osamostaljivanje jer, kada se nakon plaćanja podstanarstva napravi računica, nemaju dovoljno novca za pristojan život. Anketa je pokazala i da mladi najčešće do stana dolaze uz finansijsku pomoć roditelja ili nasledstvom.



Finansijsku pomoć mladim nezaposlenim ljudima najčešće pružaju zaposleni roditelji ili oni koji su odradili svoj radni vek i stigli do penzije. Više od polovine od 1,7 milion penzionera u Srbiji danas izdržava svoju decu pa čak i unučad pošto mlađe generacije ili nemaju posao, a kada ga i imaju, nemaju dovoljno novca da kupe ili iznajme stan. I jedna zanimljivost – među mladima koji žive s roditeljima više je muškaraca.



Sociolog Srećko Mihailović ocenjuje da u Srbiji nema ozbiljnih sistemskih napora da se mladima olakša stupanje u svet rada. On ističe da država daje pare mladima, ali da kursevi osposobljavanja za neki posao nisu garancija da će se oni zaposliti.

– Ljudi se ne rađaju kao preduzetnici, neko ih mora doučiti i obučiti, a to ne mogu profesori univerziteta, koji pričaju teorijske bajke, već oni mladi ljudi koji su započeli biznis pre tri godine i u tome uspeli – smatra Mihailović. – Oni treba da im ispričaju šta znači knjigovodstvo, šta znači rad, tržište, šta znači započeti proizvodnju, a nemaš kome da prodaš ono što si proizveo. Dakle, nisu u pitanju samo pare već čitav niz akcija koje neko treba da osmisli, ali ne iz kabineta, nego ljudi iz prakse.



Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić ističe da je 47 odsto, koliko je stopa nezaposlenosti mladih, previše, dodajući da je vreme da privrednici daju šansu mladima za praksu, a potom i zaposlenje.– Privatnici kažu da su očekivanja mladih posle završenog fakulteta ogromna i da ne mogu svi da budu direktori ili menayeri s velikim platama – naglašava Udovičić.



S druge strane, mladi neretko nemaju odgovarajuća znanja za posao za koji apliciraju. U saradnji s civilnim sektorom izrađen je Nacionalni program za zapošljavanje mladih do 2020. godine, a cilj je da se pokrenu institucije, kompanije, organizacije i da se daju smernice kako delovati da bi se smanjila nezaposlenost mladih.



LJ. Malešević

 

Radno mesto je ključ



Jasno je da mladima danas, a teško da će se stanje bitno promeniti u narednih nekoliko godina, nema ništa bez mame i tate ukoliko nemaju radno mesto. I to radno mesto koje im obezbeđuje da samostalno započnu život, a to podrazumeva i da iznajme stan i imaju za hranu, odeću, obuću i ostale životne potrebe. Uostalom, treba im samo ono što ima njihova generacija u drugim državama. Dakako, da bi se do toga došlo sve se mora menjati, od obrazovanja, obuke, prakse, tradicionalnih odnosa u porodici, prihvatanja činjenice da su u Srbiji plate mizerne i da se često mora raditi i po nekoliko poslova zarad pristojnog i samostalnog života. Sve to ne može se dogoditi preko noći, što nesumljivo znači da će stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji još dugo biti previsoka.