Vrvelo u košnici znanja i dostignuća

oblasti dostupne su posetiocima svih uzrasta i interesovanja. Na Festivalu su se, osim fakulteta Univerziteta, predstavili ljubiteljima nauke i brojne srednje škole, softverske kompanije i instituti.



- Od ove godine Festival nauke u svom nazivu sadrži i “obrazovanje” jer smo odlučili da predstavimo sav naučni potencijal i akreditovane studijske programe koje posedujemo - rekao je na otvaranju Festivala rektor UNS-a prof. dr Dušan Nikolić. - Želimo da otvorimo vrata budućim studentima i da ih motivišemo da naprave pravi izbor, kako za sebe, tako i za svoju porodicu, ali i društvo kojem pripadamo.

O značaju nauke u našoj zemlji najviše je skrenuo pažnju pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov, koji je tokom svog izlaganja izjavio da znanje i uspeh nisu sramota, kao i da treba da imamo što više ovakvih događaja koji se tiču nauke i obrazovanja, jer u suprotnom dolazimo u situaciju da se pitamo “Kuda dalje?”.



- Treba shvatiti da nema dobrog obrazovanja bez nauke, kao ni dobre nauke bez obrazovanja - istakla je državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Zorana Lužanin.Tokom ova dva dana, Kampus je pretvoren u pravu riznicu znanja, ostvarenja, dostignuća… kroz koju se najlakše kreće uz pomoć mape sa Info pulta na ulazu. Beli šatori rasprostranjeni su po celom studentskom gradu, a u njima se nalaze štandovi raznih naučnih oblasti o kojima detaljno objašnjavaju i pokazuju studenti, asistenti i profesori nadležnih odseka.



- Uz pomoć teleskopa mogu da se vide sunčeve pege koje nastaju usled nagomilavanja linija magnetnog polja i menjanja temperature - objašnjava nam student Prirodno-matematičkog fakulteta sa odseka za astrofiziku, Zoltan Varga. Iako se čini nemogućim gledati direktno u sunce preko teleskopa, taj uređaj je opremljen posebnim filterima koji nam omogućavaju da nesmetano posmatramo glavnu zvezdu našeg sunčevog sistema.Mališana je bilo raštrkano po celom Kampusu, na svim štandovima, zavirili su u svaki mogući kutak, pa su tako i neodlučni koja im je radionica bila najbolja.



- Sve je strava, sve mi se sviđa - uzvikuje u “ popularnm slengu” sedmogodišnji Nikola S. kojeg smo zatekli kraj testa prepoznavanja boja, a koji je, pritom, besprekorno rešio za šta je dobio diplomu.Na Festivalu su se predstavljali i srednjoškolci, pa su tako učenici srednje medicinske škole “Hipokrat” prikazivali razne eksperimente koji su i te kako zainteresovali njihove vršnjake.



- Ovde imamo tri čaše sa vodom u koje smo stavili po neku boju i sad čekamo da bele ruže upiju tu boju - kaže učenica prvog razreda Anja Kardelis i dodaje da je potreban čitav dan kako bi latice ruže u potpunosti promenile boju. - Izlomili smo i pet čačkalica, poređali ih u oblik zvezde, ali da se ne dodiruju, a onda u sredini kad sipamo vodu, one se spoje. To se dešava usled molekularne sile.



Ako niste znali kako nastaje zemlja po kojoj gazimo i u koju sadimo biljke, možete saznati na štandu pedologa sa Poljoprivrednog fakulteta, koji se bave izučavanjem stena i minerala, i radi su da do tančina objasne čitav proces, ali i da pokažu kako izgleda stena od koje nastaje određeni tip zemljišta.



- U Vojvodini imamo 11 tipova zemljišta od kojih je takozvana crnica najrasprostranjenija - objašnjava asistent sa tog odseka Lazar Pavlović. - Kako bi se zemljište stvorilo, potrebno je tri hiljade godina. Stena na svojoj površini trpi razne klimatske promene, kišu, led, sunce,... Tako se malo-pomalo usitnjava, pa se tu naseljavaju razni mikroorganizmi, biljke, glodari. Jedini mineral koji se ne rastvara je dijamant, jer je najtvrđi.

- Meni se najviše dopalo kod kuvara. Oni su nam objašnjavali kako to sve izgleda u kuhinji, a imali smo priliku i da pravimo perece od testa - uzbuđen je Mirko Petrušić (8) kojem mama dovikuje u šali kako će sad konačno moći da kuva kod kuće.



Ljubitelji prostornog uređivanja mogu da eksperimentišu u okviru kompjuterske igrice “Sims”, ali i da na stiroporu bockaju biljke i tako urede neki park. Takođe, mogu da saznaju svašta o prirodnoj mutaciji kod biljaka, da učestvuju u psihološkom testiranju, nađu se u ulozi TV novinara, ali i da budu deo simulacije nekog krivičnog dela. Sve u svemu, sve ono što je u svakodnevnom životu daleko od nas, na Festivalu nauke i obrazovanja je na dohvat ruke.



L.Radlovački

 

Milankovićev kanon osunčavanja Zemlje



Izložba “Milankovićev kanon osunčavanja Zemlje” na kojoj je predstavljen rad srpskog matematičara, astronoma i klimatologa Milutina Milankovića (1879-1958), svečano je otvorena juče u holu Centralne zgrade Univierziteta. Za posetioce biće dostupna svakog radnog dana od 9 do 15 časova, do 30. juna.

- Ovom izložbom otvaramo skrivena vrata i pogled u kosmički sklad nebeske mehanike i geoloških zapisa do kojih je došao Milanković - rekao je na otvaranju autor izložbe prof. Aleksandar Petrović iz Galerije Srpske akademije nauke i umetnosti. - Tokom istorije pronađena su samo dva Kanona. Prvi je Kanon pomračenja koji su otkrili antički Grci, a drugi je ovaj, Kanon osunčanja Zemlje koji je otkrio naš naučnik.