Врвело у кошници знања и достигнућа

области доступне су посетиоцима свих узраста и интересовања. На Фестивалу су се, осим факултета Универзитета, представили љубитељима науке и бројне средње школе, софтверске компаније и институти.



- Од ове године Фестивал науке у свом називу садржи и “образовање” јер смо одлучили да представимо сав научни потенцијал и акредитоване студијске програме које поседујемо - рекао је на отварању Фестивала ректор УНС-а проф. др Душан Николић. - Желимо да отворимо врата будућим студентима и да их мотивишемо да направе прави избор, како за себе, тако и за своју породицу, али и друштво којем припадамо.

О значају науке у нашој земљи највише је скренуо пажњу покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов, који је током свог излагања изјавио да знање и успех нису срамота, као и да треба да имамо што више оваквих догађаја који се тичу науке и образовања, јер у супротном долазимо у ситуацију да се питамо “Куда даље?”.



- Треба схватити да нема доброг образовања без науке, као ни добре науке без образовања - истакла је државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја проф. др Зорана Лужанин.Током ова два дана, Кампус је претворен у праву ризницу знања, остварења, достигнућа… кроз коју се најлакше креће уз помоћ мапе са Инфо пулта на улазу. Бели шатори распрострањени су по целом студентском граду, а у њима се налазе штандови разних научних области о којима детаљно објашњавају и показују студенти, асистенти и професори надлежних одсека.



- Уз помоћ телескопа могу да се виде сунчеве пеге које настају услед нагомилавања линија магнетног поља и мењања температуре - објашњава нам студент Природно-математичког факултета са одсека за астрофизику, Золтан Варга. Иако се чини немогућим гледати директно у сунце преко телескопа, тај уређај је опремљен посебним филтерима који нам омогућавају да несметано посматрамо главну звезду нашег сунчевог система.Малишана је било раштркано по целом Кампусу, на свим штандовима, завирили су у сваки могући кутак, па су тако и неодлучни која им је радионица била најбоља.



- Све је страва, све ми се свиђа - узвикује у “ популарнм сленгу” седмогодишњи Никола С. којег смо затекли крај теста препознавања боја, а који је, притом, беспрекорно решио за шта је добио диплому.На Фестивалу су се представљали и средњошколци, па су тако ученици средње медицинске школе “Хипократ” приказивали разне експерименте који су и те како заинтересовали њихове вршњаке.



- Овде имамо три чаше са водом у које смо ставили по неку боју и сад чекамо да беле руже упију ту боју - каже ученица првог разреда Ања Карделис и додаје да је потребан читав дан како би латице руже у потпуности промениле боју. - Изломили смо и пет чачкалица, поређали их у облик звезде, али да се не додирују, а онда у средини кад сипамо воду, оне се споје. То се дешава услед молекуларне силе.



Ако нисте знали како настаје земља по којој газимо и у коју садимо биљке, можете сазнати на штанду педолога са Пољопривредног факултета, који се баве изучавањем стена и минерала, и ради су да до танчина објасне читав процес, али и да покажу како изгледа стена од које настаје одређени тип земљишта.



- У Војводини имамо 11 типова земљишта од којих је такозвана црница најраспрострањенија - објашњава асистент са тог одсека Лазар Павловић. - Како би се земљиште створило, потребно је три хиљаде година. Стена на својој површини трпи разне климатске промене, кишу, лед, сунце,... Тако се мало-помало уситњава, па се ту насељавају разни микроорганизми, биљке, глодари. Једини минерал који се не раствара је дијамант, јер је најтврђи.

- Мени се највише допало код кувара. Они су нам објашњавали како то све изгледа у кухињи, а имали смо прилику и да правимо переце од теста - узбуђен је Мирко Петрушић (8) којем мама довикује у шали како ће сад коначно моћи да кува код куће.



Љубитељи просторног уређивања могу да експериментишу у оквиру компјутерске игрице “Симс”, али и да на стиропору боцкају биљке и тако уреде неки парк. Такође, могу да сазнају свашта о природној мутацији код биљака, да учествују у психолошком тестирању, нађу се у улози ТВ новинара, али и да буду део симулације неког кривичног дела. Све у свему, све оно што је у свакодневном животу далеко од нас, на Фестивалу науке и образовања је на дохват руке.



Л.Радловачки

 

Миланковићев канон осунчавања Земље



Изложба “Миланковићев канон осунчавања Земље” на којој је представљен рад српског математичара, астронома и климатолога Милутина Миланковића (1879-1958), свечано је отворена јуче у холу Централне зграде Унивиерзитета. За посетиоце биће доступна сваког радног дана од 9 до 15 часова, до 30. јуна.

- Овом изложбом отварамо скривена врата и поглед у космички склад небеске механике и геолошких записа до којих је дошао Миланковић - рекао је на отварању аутор изложбе проф. Александар Петровић из Галерије Српске академије науке и уметности. - Током историје пронађена су само два Канона. Први је Канон помрачења који су открили антички Грци, а други је овај, Канон осунчања Земље који је открио наш научник.