Jesetre na ivici opstanka

Ovu vrstu ribe je čovek,  izgradnjom brana, promenom rečnih tokova i krivolovom doveo do granice opstanka.

Iako su nadživele dinosauruse, jesetre su danas među najugroženijim vrstama životinja na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode. Do 19. veka, jesetre su migrirale uz Dunav sve do Nemačke i bile su važan izvor prihoda za mnoge ribarske zajednice. Danas je pet od šest vrsta jesetri iz Dunava krajnje ugroženo.



Pretnje koje su ih dovele do ivice opstanka su ilegalan i prekomeran ribolov, pre svega zbog kavijara, gubitak staništa, prekid migratornih ruta usled izgradnje hidrocentrala, zagađenje vode, i uništavanje prirodnih tokova reka. Tokom devedesetih godina 20. veka, ukupan ulov je dramatično povećan nelegalnim ribolovom. Procenjeno je da je samo krivolov u slivu Volga-Kapijsko jezero za voše od 10 puta veći od zakonskih ograničenja, a procenjuje se da se tokom prošlog veka broj jedinki jesetri u velikim slivovima reka smanjio za 70 odsto.



Po rečima direktorke WWF programa u Srbiji Duške Dimović, jesetre su uspele da prežive stotine miliona godina oštre borbe u prirodi, ali ih je čovek neodgovornim i prekomernim izlovljavanjem, zagađenjem i izgradnjom brana doveo na rub opstanka.

- Dunav je jedno od poslednjih utočišta ovih vrsta u svetu i jesetre su već duže vreme u prioritet rada WWF u Dunavskom slivu - rekla je Dupka Dimović. - Uništavanje migratornih puteva i područja za mrest zbog konstrukcija velikih brana duž glavnih reka u kojima se jesetre razmnožavaju dovelo je do opadanja brojnosti populacija jesetri tako da opstanak preostalih populacija u velikoj meri zavisi od uzgoja u mrestilištima i poribljavanja preostalih prirodnih staništa.



U Srbiju, jesetarske vrste (moruna, ruska jesetra, pastruga) i haringe, ističe Mirjana Lenhardt, jedna od vodećih ihtiologa u regionu i naučni savetnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, migriraju iz Crnog mora radi mresta i pre izgradnje brana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“ na Dunavu, ove ribe su prelazile više od 1,000 kilometara na tom putu.

- Zbog izgradnje brana, prelova i zagađenja jesetarske vrste danas su krajnje ugrožene, a za oporavak populacija jesetarskih vrsta ključni su  otvaranje migracionih puteva i sprečavanje ilegalnog izlova – objasnila je Mirjana Lenhardt. 



D. Ml.

 

Impozantne po veličini i dugovečnosti



Jesetre su jedna od najstarijih porodica riba, a potiču još iz vremena dinosaurusa. Od tada do danas preživelo je ukupno 25 vrsta, koje naseljavaju severnu hemisferu, a šest vrsta živi u slivu Dunava, jednom od poslednjih utočišta za jesetre u Evropi.

Karakteristične su po izduženim telima, nedostatku krljušti, impozantnoj veličini i dugovečnosti - neke vrste mogu da porastu i do šest metara i da žive oko 100 godina. Većina jesetri su anadromne vrste, žive u moru a mreste se u reci i bentosne - žive i hrane se na dnu rečnog korita, hraneći se u rečnim ušćima i zalivima.