Јесетре на ивици опстанка

Ову врсту рибе је човек,  изградњом брана, променом речних токова и криволовом довео до границе опстанка.

Иако су надживеле диносаурусе, јесетре су данас међу најугроженијим врстама животиња на црвеној листи Међународне уније за заштиту природе. До 19. века, јесетре су мигрирале уз Дунав све до Немачке и биле су важан извор прихода за многе рибарске заједнице. Данас је пет од шест врста јесетри из Дунава крајње угрожено.



Претње које су их довеле до ивице опстанка су илегалан и прекомеран риболов, пре свега због кавијара, губитак станишта, прекид миграторних рута услед изградње хидроцентрала, загађење воде, и уништавање природних токова река. Током деведесетих година 20. века, укупан улов је драматично повећан нелегалним риболовом. Процењено је да је само криволов у сливу Волга-Капијско језеро за воше од 10 пута већи од законских ограничења, а процењује се да се током прошлог века број јединки јесетри у великим сливовима река смањио за 70 одсто.



По речима директорке WWF програма у Србији Душке Димовић, јесетре су успеле да преживе стотине милиона година оштре борбе у природи, али их је човек неодговорним и прекомерним изловљавањем, загађењем и изградњом брана довео на руб опстанка.

- Дунав је једно од последњих уточишта ових врста у свету и јесетре су већ дуже време у приоритет рада WWF у Дунавском сливу - рекла је Дупка Димовић. - Уништавање миграторних путева и подручја за мрест због конструкција великих брана дуж главних река у којима се јесетре размножавају довело је до опадања бројности популација јесетри тако да опстанак преосталих популација у великој мери зависи од узгоја у мрестилиштима и порибљавања преосталих природних станишта.



У Србију, јесетарске врсте (моруна, руска јесетра, паструга) и харинге, истиче Мирјана Ленхардт, једна од водећих ихтиолога у региону и научни саветник Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, мигрирају из Црног мора ради мреста и пре изградње брана „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“ на Дунаву, ове рибе су прелазиле више од 1,000 километара на том путу.

- Због изградње брана, прелова и загађења јесетарске врсте данас су крајње угрожене, а за опоравак популација јесетарских врста кључни су  отварање миграционих путева и спречавање илегалног излова – објаснила је Мирјана Ленхардт. 



Д. Мл.

 

Импозантне по величини и дуговечности



Јесетре су једна од најстаријих породица риба, а потичу још из времена диносауруса. Од тада до данас преживело је укупно 25 врста, које насељавају северну хемисферу, а шест врста живи у сливу Дунава, једном од последњих уточишта за јесетре у Европи.

Карактеристичне су по издуженим телима, недостатку крљушти, импозантној величини и дуговечности - неке врсте могу да порасту и до шест метара и да живе око 100 година. Већина јесетри су анадромне врсте, живе у мору а мресте се у реци и бентосне - живе и хране се на дну речног корита, хранећи се у речним ушћима и заливима.