„Socijalci” neće na javne radove

da bi do privremenog posla od nekoliko meseci došli oni koji ga već godinama nemaju ili primaju socijalnu pomoć. Međutim, iskustvo Centra za socijalni rad Srbobran pokazuje da čak ni kada država primaocima državne socijalne pomoći obezbedi posao, oni neće da ga prihvate jer smatraju da je nadoknada mala!

Naime, pre nekoliko dana počelo je sprovođenje javnih radova u Srbobranu, ali se za njih opredelilo 11 od 20 korisnika novčane pomoći u toj opštini. Direktorka Centra za socijalni rad Biserka Veselinović objasnila je da su privremeni posao dobile osobe iz kategorije teže zapošljivih, dodajući da nije bilo nimalo lako pronaći ljude koji hoće da zarade svoja primanja koja redovno dobijaju od države kao socijalni slučajevi.

– Bili smo neprijatno iznenađeni što je devetoro korisnika socijalne novčane pomoći odbilo da prihvati posao, a išli smo na kućni prag da im nudimo – rekla je Biserka Veselinović. – Dvoje je reklo da čeka neki drugi posao, neki su izneli da im je 18.000 dinara za platu i 1.500 dinara za putne troškove neprihvatljivo malo, a treći da im više znači socijala. Izgleda da je lakše ne raditi. 

Ona je dodala da će zbog odbijanja ponude da budu uposleni u javnim radovima biti sprovedena provera prava korisnika socijalne pomoći te da će potom nekima novčana davanja biti obustavljena.

No, ukoliko se ostvari najava ministra za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandra Vulina, uskoro radno sposobni primaoci novčane socijalne pomoći neće moći da odbiju ponuđeni posao, a ako to ipak učine, pomoć će im biti uskraćena. U Srbiji ima 143.000 radno sposobnih osoba koje primaju novčanu socijalnu pomoć. Po Uredbi Vlade Srbije iz 2014. godine, da bi ostvarili pravo na tu pomoć ili je zadržali, trebalo bi da se obrazuju ili da se uključe u društveno koristan rad. No, pošto taj akt nije obavezujući, rezultati su, od opštine do opštine, različiti, a opšta ocena je da je malo primalaca socijalne pomoći koji su spremni da rade i prihvate punuđene privremene i povremene poslove, kao i obuku ili dokvalifikaciju, jer su „zadovoljni” onim što dobiju od države ništa ne radeći.

Sada Vulin najavljuje donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti po kojem pomenuta uredba iz 2014. godine neće biti fakultatitivna, već će unapred biti određeno na koji način radno sposobni korisnici socijalne pomoći moraju da određeni broj sati kroz društveno angažovanje „poklone” lokalnoj zajednici, kao i da oni ukoliko odbiju da prihvate ponuđene poslove, pa bilo to i u sklopu javnih radova, gube pravo na novčanu socijalnu pomoć. Jasno će biti napravljena razlika između onih kojima je pomoć zaista potrebna i onih kojima nije jer među radno sposobnim ima osoba koje dodatne prihode ostvaruju radeći na crno. Tako one primaju novčanu socijalnu pomoć od države i zaradu koju ostvare radeći na crno, dok u ovoj državi ima onih koji nemaju ni jedno ni drugo, ali im sistem nije omogućio da koriste socijalnu pomoć.

– Moramo učiniti sve da 143.000 radno sposobnih ljudi, koji primaju novčanu socijalnu pomoć, preuzmu sudbinu u svoje ruke i počnu da se angažuju kroz neki oblik učenja, doškolovanja, usvajanja novih veština, pa nakon toga i kroz aktivno učešće u traženju posla i na tržištu rada – istakao je Vulin. – U tome će Nacionalna služba za zapošljavanje imati ključnu ulogu kada bude done novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji će regulisati položaj svih kategorija.

LJ. Malešević

Biće gušće sito za dečji dodatak

Osim preispitivanja radno sposobnih primalaca novčane socijalne pomoći, budućim zakonom o socijalnoj zaštiti napraviće se i drugačija pravila za dobijanje dečjeg dodatka. Jer, u Srbiji, tvrdi ministar Vulin, ima oko 180.000 dece koja i posle završene osnovne škole dobijaju dečji dodatak, a, od tog broja svega 80.000 ide u srednju školu.