Trebaju li nam i dalje izvodi i uverenja?

 podatke iz službenih evidencija u upravnim postupcima. Tako je teret pribavljanja brojnih dokumenata prebačen sa građana na upravu. Međutim, novi način operisanja podacima izazvao je opštu zabunu i među građanima, ali i radnicima službi koje izdaju razne vrste dokumenata.



Kako kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, organi javne uprave razmenjuju podatke koji se unutar sistema vode u okviru službenih evidencija, a to su matične knjige (rođenih, umrlih, venčanih), knjiga državljana, evidencija o prebivalištu, katastar nepokretnosti, evidencija privrednih subjekata, evidencije o statusu zaposlenosti ili nezaposlenosti. Ovi podaci uglavnom se izdaju građanima u vidu uverenja, izvoda i potvrda, tačnije u obliku dokumenata.



Obaveza razmene podataka iz službenih evidencija, čija primena je počela 8. juna, odnosi se na podatke sadržane u evidencijama, a ne na dokumenta. To znači da građani više ne moraju da pribavljaju dokumenta sa tim podacima od organa, već se ti podaci direktno pribavljaju kroz službenu komunikaciju između organa. Ono što građanima nije sasvim jasno jeste činjenica da se ti podaci i dalje u većini slučajeva pribavljaju običnom poštom, jer je proces umrežavanja daleko od završenog, pa će na izdavanje dokumenata morati da sačekaju dok ih službe ne pribave.



Ministarstvo već radi, uz podršku više drugih organa, na razradi budućih rešenja za elektronsku razmenu podataka, ali je u ovom trenutku veoma važno napraviti razliku između elektronske uprave i obaveze razmene podataka iz službenih evidencija, kaže se u saopštenju Ministarstva.

Ova službena razmena podataka ne oslobađa građane od plaćanja administrativnih taksi za potrebe usluga koje oni ostvaruju pred organima. Tako će građani za, na primer, izdavanje nove lične karte, i dalje plaćati Rebubličku administrativnu taksu i taksu za izdavanje lične karte. Ono što neće morati, jeste da plaćaju zahtev za Izvod iz matične knjige rođenih i Uverenje o državljanstvu jer će to uraditi između sebe službenici MUP-a i nadležnog organa javne uprave.



Ukoliko žele, građani i dalje mogu da se izjasne prilikom podnošenja zahteva za određenu uslugu da žele sami da prikupe dokumentaciju i u takvim slučajevima oni će i dalje plaćati takse za sva pojedinačna dokumenta, kao i do sada. Ono što je važno naglasiti jeste da je to pravo, a ne obaveza građana. Za ovu opciju obično se odluče građani koji mogu da na brži način pribave potrebna dokumenta, jer se na sprispeće službene pošte ponekad mora čekati i dve nedelje.



I. V.

 

Zdravstvene kartice uz trajne lične karte



Penzioneri koji imaju stare trajne lične karte u obavezi su da ih zamene do 31. decembra ove godine. Mnogi su se zato zapitali da li im je za zamenu zdravstvene knjižice karticama zdavstvenog osiguranja potrebna nova lična karta, jer im to produžava vreme za zamenu, a mnogi strahuju da neće moći da dobiju potrebnu negu i lekove.



- Za zamenu zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama potrebna je samo važeća lična karta i dokaz o uplati sredstava – kaže Sanja Mirosavljević, savetnica direktora za informisanje javnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. - Za lične karte, iako su trajne, predviđen je rok za njihovu zamenu, što treba proveriti u instituciji koja iz izdaje.



Zamena za sve građane, osim socijalno ugroženih grupa, košta 400 dinara, uplaćuje se na žiro račun 840-742362843-74, a svaka filijala ima svoj poziv na broj. Novosadska je 11-223.