Radnička prava puno skresana, zapošljavanje malo poraslo

 nije značajno izmenjen. Od izmena radnog zakonodavstva, koje se najavljuju a za sada se još ne zna kakve će biti, ističu sindikalci, gotovo izvesno treba očekivati dodatno smanjenje prava radnika.

Po rečima predsednika Ujedinjenih granskih sindkata “Nezavisnost” Branislava Čanka, efekti novog Zakona o radu izrazito su negativni, jer ne samo da nije povećan broj radnih mesta, već su mnogo radnici ostali bez posla.

- Ne znam nikoga ko je zbog Zakona o radu dobio posao, a to je i logično, pošto zakoni ne zapošljavaju, već to radi privreda - kaže Čanak. - Za sada ne znam kakve će izmene radnog zakonodavstva biti, ali očekujem da će ići u pravcu još većeg razvodnjavanja prava radnika, jer je to još jedino ostalo da se promeni.



Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da u protekle dve godine važenja Zakona o radu pozitivnih efekata nema, a poslodavcima je omogućeno lakše otpuštanje. - Suština je da su očekivani efekti, koji bi  vodili u dobrom smeru, izostali, osim što je, na osnovu informacija iz medija, zbog boljeg rada inspekcijskih službi i člana zakona koji obavezuje poslodavace da prikažu sve zaposlene, bez obzira gde rade i gde je sedište firme, smanjen rad na crno - kaže Milić. - Novi Zakon o radu pogoršao je položaj radnika, jer poslodvaci imaju puno veća ovlašćenja, a radnici gotovo nikakva prava i svedeni su na puku radnu snagu.



Po oceni predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sidnikata Ranke Savić, gotovo da nema nijednog pozitivnog efekta Zakona o radu, odnosno prava radnika su značajno smanjena i u novijoj srpskoj istoriji nikada nije bila manja zaštita prava zaposlenih.   - Novi zakon je ukinuo ekonomske prinadležnosti radnika, kao što je, recimo, obračun staža, plaćanja smenskog rada... a sa aspekta sindikata zakon je poguban jer je njihova snaga i delovanje umanjeno i sidnikati nemaju snagu da zaštite radnike u nizu njihovih ekonomskih socijalnih i radnih prava - kaže Ranka Savić.



- Uz ovaj zakon omogućeno je veoma lako otpuštanje radnika, a iako statistički podaci govore da je zahvaljujući Zakonu o radu smanjen broj nezaposlenih ne verujem u način na koji se došlo do tih podataka i odgovorno tvrdim da se ne poklapaju sa stanjem u praksi.

Ona ukazuje da je Zakon o radu je doveo do pogoršanja materijalnog položaja radnika, da je u Srbiji armija ljudi koji radi za veoma malu zaradu, najčešće ni ne pita za cenu rada i rade za zaradu i manju od minimalne.

- Izmene radnog zakonodavstva, koje se najavljuju do 2018. godine još uvek nisu poznate, ali ne treba sumnjati da će dovesti do novog snižavanja prava radnika i većoh pogodnosti za poslodavce i investitore, da će se ići ka još fleksibilnijem zakonu, koji će omogućiti lakše zapošljavanje, kada je poslodavcu potrebno, i još lakše otpuštanje. Ipak, očekujem da se izmenama zakona pravno reguliše rad preko agencija za zapošljavanje, odnosno položaj zaposlenih na lizing, jer oni postoje i njihov pravno radni status mora biti regulisan - kaže Ranka Savić.  



D. Mlađenović

 

Bez paralele s protestima u Francuskoj



U Francuskoj radnici protestuju zbog promena radnog zakonodavstva, ali, kako kažu predstavnici sinidikata veoma je teško povući paralelu između protesta u ovoj zemlji i u Srbiji.

Branislav Čanak ukazuje da je mnogo toga drugačije - od prava radnika, ali i od stava javnosti, niko nije protiv štrajkača, pošto se podrazumeva da radnici imaju pravo da ne budu zadovoljni i to iskažu. Po rečima Gorana Milića, u Francuskoj je veoma malo sindikalno organizovanih radnika, manje od osam odsto, a na protestima je daleko više radnika, jer su svesni da će svaka izmena radnog zakonodavstva odraziti na buduće radnike. On ističe da su radnici u Srbiji suočeni sa strahom od gubitka radnog mesta, a granica siromaštva pretrpana je radnicima, pa zato gotovo da i nema protesta, dok Ranka Savić ukazuje da se su protesti u Srbiji bili mlaki što je porazno i za srpsko društvo i za sindikate.