Otvaranje poglavlja 23 i 24: Šansa za državu da ojača svoj pravni sistem

i boljeg fukcionisanja pravnog sistema, izjavio je Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka, koji, istovremeno, upozorava da je pred Srbijom veliki posao.



"Ta poglavlja su posvećena pravosuđu, ljudskim pravima, bezbednosti i svemu što čini okvir pravne države. To je svakako šansa za državu Srbiju, da ojača svoj pravni sistem i da pokuša da ustroji pravni sistem po uzoru na pravne sisteme koji su stabilni i koji rade u korist građana", rekao je Cvetićanin za  Tanjug .



On je podsetio da se poglavlja 23 i 24 zbog toga uvek prva otvaraju i poslednja zatvaraju.Cvetićanin ukazuje da se od jedne države koja je u prethodnih četvrt veka prošla mnogobrojne probleme i izazove ne može očekivati da bude savršena pravna država i da u tom smislu naš sistem pokazuje izvesne mane koje ne potiču od trenutne političke elite, niti od prethodne, već je to niz nagomilanih sukcesivnih problema koje je teško rešiti.



Ono što država može da uradi, kako dodaje, jeste da oformi sposobnu administraciju, što je možda najozbiljniji posao koji je pred Srbijom nezavisno od nastavka procesa evropskih integracija i tempa kojim će se te integracije nastaviti.Kako god, ističe, veliki je posao pred Srbijom.      

"Ukoliko se proces evropskih integracija nesmetano nastavi, toliko je veliki posao pred nama da ga trebamo ozbiljno shvatiti i ne pristupiti mu u smislu da smo sada ušli u neki Diznilend, gde možemo da uzmemo lilihip i uživamo u njegovom šećeru", rekao je Cvetićanin.



Dodatni razlog zbog kojeg otvaranje tih poglavlja treba uzeti oprezno, trezveno i razborito, prema njegovom mišljenju, jeste mogucnost da se proces evropskih integracija uspori, što će zavisiti pre svega od procesa razvoda EU i Velike Britanije i toga koliko će taj proces uzeti energije i fokusa administracije u Briselu da bi mogla da se bavi neintegrisanim zemljama Zapadnog Balkana u EU.



Ističe da će otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa EU imati pre svega posledice po naš pravni i pravosudni sistem i da će omogućiti dalje usavršavanje pravnog i pravosudnog sistema, kao i otklanjanje svih eventualnih manjkavosti.

Cvetićanin je istakao i da, ukoliko bi došlo do bilo kakvih problema i zamora unutar EU u pogeldu tog procesa, mi svakako treba da nastavimo reforme kako bi institucionalni sitem pribrižili dobrim institucionalnim sistemima.



"Činjenica je da državi nije jednostavno da to ođednom podigne i to je moguće jedino u saradnji države i društva. Država to ne moze sama bez društva, gde mislim na nevladine organizacije, crkvu, univerzitet, ugledne pojedince", naveo je Cvetićanin.

 

Bekman-Dirkes: Poglavlja 23 i 24 ključna na putu ka EU



Poglavlja 23 i 24, koja su juče otvorena, su ključna, jer sadrže sav zakonodavni proces i pravila koja važe u EU, istakao je direktor kancelarije Konrad Adenaur fondacije u Beogradu Norbert Bekman-Dirkes.

„Za onog ko želi pristupiti EU, a Srbija je na odličnom putu, su pogavlja 23 i 24  ključna u razgovoru sa ciljem izgradnje zajedničke osnove i pregovaranja o osnovim i ljudskim pravima, kao i vladavini prava“, rekao je Bekman-Dirkes u izjavi Tanjugu. Bekman-Dirkes je izrazio uverenje da je Srbija odlično pripremljena ušla u pregovore i da će poglavlja 23 i 24 ostati otvorena do kraja pristupnih pregovora.

Istovremeno je poručio da je neophodno pregovarati o ovim poglavljima, ali uz partnerski odnos. 

Na pitanje šta će poglavlja 23 i 24 promeniti u srpskom društvu, Bekman-Dirkes je istakao da je srpsko društvo proteklih godina prošlo kroz velike promene.

Prema njegovim rečima, proces razgovora o ovim poglavljima vodiće ka produbljivanju svesti o EU, ali i razumevanju u Srbiji za principe vladavine prava i jednakosti pred zakonom.

To je, kako naglašava, težak proces, koji zahteva svakodnevno učenje, a diskusija o poglavljima tome doprinosi.

Bekman-Dirkes je ukazao da se radi o dugoročnom procesu, čije prednosti će građani svakako osetiti.

„Često se desi da uslede rezultati pregovora, posebno o vladavini prava, da se utvrdi da se nešto promenilo, ali da se ne može definisati tačno šta. U ovom procesu ne postoji "prasak", pa da se može reći da se sve odjednom promenilo, već se radi o procesu čije efekte će osetiti građani postepeno“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, veoma je bitno da u pregovorima o poglavljima 23 i 24 učestvuje što više predstavnika svih delova društva. Bekman-Dirkes je izrazio uverenje da će najveći izazovi u pregovorima o poglavljima 23 i 24 biti da se reformski zakoni popune životom, to jest primene.

Veoma je bitno, kako smatra, da se shvati šta su duh i svrha dobrog upravljanja i da to nisu teoretske stvari, već stavri u korist građana. Institucije, ali i civilno društvo, to jest celo društvo je pozvano da te reforme ispuni životom, poručuje Bekman-Dirkes.

Lazarević: Napredak će se meriti po poglavljima 23, 24 i 35

Poglavlja 23 i 24 značajna su, ne samo po svojoj suštini, već i zbog činjenice da će se napredak u svim drugim poglavljima meriti po njima i po Poglavlju 35 u kome se prati dijalog Beograda i Prištine, izjavio je danas Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike.

"Dakle, neće biti moguće otvaranje, a naročito zatvaranje bilo kog drugog poglavlja ukoliko se od strane EK i država članica ne oceni da ne napredujemo dovoljno u poglavljima 23 i 24", rekao je Lazarević za  Tanjug .



Lazarević kaže da je to praksa koja je ustanovljena nakon što su naučene određene lekcije iz prethodnih proširenja, kada je postalo jasno da centralno-istočno evropske države relativno lako zadovolje formalne uslove u smislu prenošenja određenih izvora prava EU, ali da kada dođe do implementacije manje-više sve pokažu slabosti.



"Da se to ne bi ovog puta dešavalo, oni će kod nas više gledati kako naše pravosuđe radi, kako naša javna uprava radi i da li se ono što je ispregovarano zaista i sprovodi", ističe Lazarević i dodaje da tu "leži" i dobra stvar za građane, koji neće dobiti "jedno veliko simuliranje reformi", što je bio slučaj u mnogim zemljama istočne Evrope.



Lazarević smatra da sada treba iskoristiti evropske integracije, veliki broj stranih i domaćih eksperata, da se napravi realna promena u životu, te da ovo ne bude "lep projekat" koji će neko da naplati, a da se u relanosti ništa ne desi."Kada će se to desiti to sve zavisi od nas, tu nas EU neće ni požurivati, ni usporavati", rekao je Lazarević.



Govoreći o izazovima, on je podsetio da se u ovim poglavljima između ostalog radi o pravosuđu, korupciji, policiji, reformi javne uprave i da su to složene teme, te da će nam biti potrebne godine da se sve dovede na nivo normalne evropske zemlje.

   "To neće biti lak posao", jasan je Lazarević, podsetivši i da dolaženje stranih i domaćih investirora u mnogome zavisi da li imaju percepciju da je u zemlji korupcija.



"Ako se to ne iskoreni, mi od EU možemo da imamo samo štete, a ne koristi, budući da to nije jeftina igračka. EU integracije dosta koštaju, ako zaista ne napravimo do Srbije pravu i kredibilnu članicu EU možda i ne treba da započinjemo ovaj posao", istakao je Lazarević.

 

Polterman: Otvorena ključna poglavlja koja menjaju društvo

Na međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorena su ključna poglavlja koja će veoma promeniti srpsko društvo, ocenjuje direktor regionalne kancelarije Hajnrih Bel fondacije, Andreas Polterman.On je, u izjavi  Tanjug u, kazao da EU poglavlje 23 i 24 smatra ključnim, bez kojih nije moguć prijem u članstvo.

Polterman ističe da se ta poglavlja tiču ključnih vrednosti na kojima počiva EU, kao što su vladavina prava, borba protiv korupcije, ljudska prava, sve oko čega postoji jedinstven stav članica Unija.



„Uveren sam da će ta poglavlja značajno promeniti srpsko društvo“, rekao je on.Polterman je rekao da tu pre svega misli na "aktuelnu tendenciju autokratske vladavine", koju Fondacija zapaža u Srbiji, a koja je, kaže, dugoročno gledano neodrživa.„Sistem koji trenutno imamo jeste da vladajuća stranka čitav državni aparat, javna preduzeća stavlja pod svoju kontrolu, kao i da postavlja partijske kadrove na javne funkcije. Vlada mora naučiti da opozicija ne znači da se radi automatski o iz inostranstva finansiranim agentima, već da opozicija ima zaduženje da natera vladu da bolje vlada“, rekao je on.



Prema njegovim rečima, koliko brzo će građani osetiti efekte primene poglavlja, zavisiće od spremnosti srpske vlasti da dopusti promene.„Prvo što će se desiti jesu promena zakona. To se u Srbiji dešava, obično, brzo, bez većih debata u parlamentu. Međutim, sama promena zakona neće imati efekte ako vlada ne počne da primenjuje usvojene zakone“, kazao je Polterman.

On je ocenio da vlada trenutno radi puno protiv postojećih zakona, a i u Crnoj Gori, koja je naprednija na putu ka EU, usvojeno je mnogo zakona, ali u svakodnevmom životu se malo menja, jer se oni ne primenjuju.EU, kako smatra, treba da bude odlučnija u insistiranju na implementaciji zakona.

Upitan koji su izazovi primene poglavlja Polterman je poručio da se u Srbiji moraju shvatiti demokratske promene kao nešto sasvim normalno, a ne kao neka "ilegalna akcija dirigovana iz inostranstva, što još nije slučaj".Takođe smatra da vlada mora da radi po zakonu, da moraju da postoje nezavisne institucije, pre svega pravosuđe.

Isto tako, ističe Polterman, veoma je važno da ljudska prava budu poštovana, a u slučaju Sava Male, kako je konstatovao, jasno su kršena ljudska i imovinska prava.Pored toga, veoma je važna podela vlasti između vlade, pravosuđa i izvršnih organa, što, prema njegovim rečima, trenutno nije slučaj.

 

Vujić: Puno posla pred nama u pregovorima za poglavlje 23

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić kaže da otvaranje poglavlja 23 i 24 znači da sada pred Srbijom stoji veliki broj obaveza koje podrazumevaju izmenu zakonodavnog okvira, usklađivanje sa evropskim standardima, ali i dosledno sprovodenje usvojenih zakona.



"U poglavlju 23 imamo 50-ak tačaka koje moramo da dostignemo. To znači da pored pravosudnih zakona treba doneti i nov Zakon o Pravosudnoj akademiji, kao i izmene Ustava, u kojima će biti obavezni ulazak u pravosuđe recimo kroz Pravosudnu akademiju", rekao je Vujić  Tanjugu.

Pred nama je ne samo usvajanje niza zakona u parlamentu, nego i njihovo sprovođenje, naveo je Vujić."U našem slučaju će se pratiti i da li smo zakone usvojili i da li ih sprovodimo i kakvi su efekti tih zakona. Sada predstoji ono što kažu fudbalskim rečnikom 'lopta je u našem dvorištu'", naveo je direktor Pravosudne akademije.



On je ukazao da je Srbija spremna za puno obaveza koje su pred njom jer, kako je napomenuo, imamo dobar akcioni plan i znamo koji su ti standardi koji nas ocekuju."Posla je pred nama dosta da bismo dostigli te standarde koji će se osećati i u transparentnijem i jasnijem načinu izora nosilaca pravosdunih fukncija, dostizanju standarda za suđenja u razumnom roku, da građanima pravda bude mnogo dostupnija, da imamo bolji sistem izvršenja sudskih odluka, pogovotovo naplate potraživanja poverilaca", naveo je Vujić.



To sve će, kako je naveo, imati za posledicu privlačenje stranih investicija, kao i povećanje životnog standarda i zapošljavanja."To su sve obaveze koje mi moramo sami da ispunjavamo da ih dostižemo kako bismo ostvarili ciljeve koji podrazumevaju ulazak u Evropsku uniju", naglasio je direktor Pravosudne akademije.