Najniža cena rada 130 dinara

biti 130 dinara, umesto 121, koliko je sada, i to je iznos na koji bi Vlada Srbije mogla pristati. To je manje nego što sindikati žele, a više nego što su poslodavci spremni da daju. Ipak, povećanje minimalne cene rada u ovom trenutku uopšte nije sporno ni za Vladu Srbije, koja je, za razliku od prošlih godina, iskazala spremnost, pa čak i najavila, da će ga biti. Jer, s jedne strane, povećanje minimalca donosi dodatne obaveze i za samu Vladu jer je i ona poslodavac za više od 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, a s druge, veći minimalac znači i više novca od poreza i doprinosa na zaradu. Kada se izvaga ono što se daje i ono što se dobija, jasno je da Vladina računica pokazuje da ima mesta za povećanje minimalne zarade, a da li će ona zaista i biti 130 dinara po radnom satu znaće se 15. septembra.

Osim povećanja minimalca, rašće i prosečna plata pa bi do kraja godine mogla dostići prosek od oko 415 evra, u drugom tromesečju naredne godine 450, a u 2018. godini trebalo bi da bude 500 evra. Taj iznos bi bio 150 evra viši nego što je ovogodišnja junska prosečna zarada.

Ukoliko su tačne najave da će minimalna cena rada biti 130 dinara, povećanje bi bilo sedam odsto. Sadašnji minimalac je 170 evra, i Srbija je, posle Albanije i Makedonije, država s najmanjom minimalnom zaradom u regionu. Čak i da se minimalna zarada poveća sedam odsto, dakle da bude oko 182 evra, i tada se neće promeniti položaj naše države u regionu i srpski radnik će gledati u leđa bugarskom, bosanskohercegovačkom, crnogorskom, hrvatskom i slovenačkom.

I ne samo to – i zaposleni koji imaju znatno veća primanja zavideće slovenačkom radniku koji prima minimalac od 791 evra. Minimalna cena rada u Sloveniji i sada je gotovo 300 evra viša od prosečne plate koja će možda biti u Srbiji 2018. godine! Minimalna zarada u Hrvatskoj sada je 396 evra i veća je od prosečne zarade u Srbiji za prošli mesec, a pri tom je javni dug te naše susedne države veći od našeg.

Da se od minimalne zrade od 170 evra, odnosno nešto više od 21.000 dinara teško može pregrmeti mesec, odavno je svima jasno, ali je to realnost s kojom se suočava oko 300.000 radnika. Međutim, nekoliko desetina hiljada radnika, najčešće zaposlenih u građevini, ugostiteljstvu, buticima, industriji kože i odeće, preradi drveta… mesečno dobijaju i manje od minimalca, iako bi po zakonu poslodavac morao da im isplaćuje bar taj iznos, a procenjuje se da ima više od 100.000 radnika čije su mesečne zarade oko 18.000 dinara.

U Ministarstvu rada tvrde da je zakonom utvrđena obaveza poslodavca da prilikom svake isplate radniku dostave i obračun, koji ima karakter izvršne isplate. To znači da, ukoliko im je gazda isplatio iznos manji čak i od minimalne zarade, imaju pravo da razliku naplate u izvršnom postupku obraćanjem sudu ili privatnom izvršitelju.

To što radnici imaju to pravo, ne znači da ga i koriste, i to zbog straha da će izgubiti posao. Mali je procenat radnika koji je preko suda ili privatnog izvršitelja naplatio svoju zakonom zagarantovanu razliku, a još je manji broj onih koji za to nisu snosili posledice.

LJ. Malešević

Plate možda veće nego pre umanjenja 2014. godine

Najavljuje se da će do kraja godine, tačnije od oktobra, plate u prosveti biti veće četiri odsto, u zdravstvu tri, a u bezbednosnom sektoru dva odsto u odnosu na period pre smanjenja 2014. godine. Sveukupno, te plate bile bi veće deset odsto ako se porede s periodom kada su smanjene. Pošto je zaposlenima u javnom sektoru već početkom godine zarada povećana nekoliko procenta, uz najavljeno povećanje, plate bi zapravo bile nekoliko procenata veće nego u oktobru 2014. godine, kada je doneta odluka o njihovom smanjenju.