”ODLIČAN POSLOVNI POTEZ ZA CRNU GORU” Evo kako je Srbija predala u vlasništvo komšijama aerodrome u Tivtu i Podgorici

Njegovo pisano svedočenje dolazi u trenutku kada je u Crnoj Gori u fokusu pažnje tenderski postupak za davanje aerodoma u Podgorici i Tivtu na koncesiju na period od 30 godina, koji traje već sedam godina.

"Bez lažne skromnosti, mogu da istaknem moju važnu posredničku ulogu i doprinos u pregovorima, da Vlada Srbije, sa premijerom Zoranom Đinđićem, i Jugoslovenski aerotransport, kao vlasnik aerodroma u Podgorici i Tivtu, ustupe to vlasništvo Crnoj Gori, što je ozvaničeno 2003. godine, od kada ovim aerodromima upravlja Javno preduzeće Aerodromi Crne Gore!“, saopštio je Knežević preko svog advokata Dražena Medojevića.

Knežević i potpredsednik crnogorske Vlade za ekonomsku politiku i privredni razvoj Branimir Gvozdenović zastupali su tada crnogorske interese u tim pregovorima sa srpskom stranom, započetim 2001. godine.

"Pored predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, u tim razgovorima je učestvovala i ministarka za saobraćaj i komunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević, a u ime JAT-a, generalni direktor Predrag – Draško Vujović. Bio je to složen proces pregovora, ali krajem 2001. godine postigli smo dogovor. Prihvatili smo i cenu – 5,5 miliona evra za oba aerodroma, u Podgorici i Tivtu. I to kroz kompenzaciju troškova sletanja JAT-ovih aviona u Podgoricu i Tivat", kaže Knežević i dodaje: "Ne treba dovoditi u pitanje da smo odradili odličan posao za Crnu Goru. Sada se, vidim, lome koplja oko toga kome će se dodeliti koncesija o aerodromima Crne Gore“.

Nema sumnje, ukazuje, da je to bio odličan poslovni potez za Crnu Goru, da postane vlasnik aerodroma koji sada imaju visoku vrednost, što se vidi kroz uslove tenderskog postupka i pojašnjava kako su ubedili Vladu Srbije i JAT da se odreknu tog vlasništva nad aerodromima koji gravitiraju ka turističkim destinacijama, s obzirom da u tom trenutku niko nije javno govorio o osamostaljenju Crne Gore.

"Možda je razlog u našim pregovaračim spospobnostima... Ipak, donekle mi je taj njihov potez objasnio moj prijatelj Draško Vujović, generalni direktor JAT-a, koji je praktično ceo radni vek proveo u toj kompaniji. Plan restrukturiranja JAT-a su počeli da prave nakon petooktobarskih promena 2000. godine, da naprave nacionalnog avioprevoznika u gabaritima koji bi zadovoljavali i interes države da ima svoju avio kompaniju ali i da bude ekonomski održiva", naveo je Duško Knežević i istakao: "Taj plan podrazumevao je izdvajanje zavisnih preduzeća, svega što nije bio primarni posao i ticao se prevoza putnika, sa idejom da osim aviona, sve propratne i uslužne delatnosti izdvoje. To je bila šansa da ostvarimo naš plan, da dva putnička aerodroma prebacimo u vlasništvo Crne Gore".

Konačno, aerodromi u Podgorici i Tivtu su od 4. marta 2003. postali vlasništvo Crne Gore, pošto su ugovor kojim je regulisan prenos vlasništva potpisali u Tivtu zamenik direktora JAT-a Miodrag Todorović i direktor JP Aerodromi Crne Gore Milovan Đuričković.

"Koliko sam bio srećan zbog tog ozvaničenja dobrog poslovnog dogovora sa Vladom Srbije, toliko me je obuzela velika tuga samo osam dana kasnije, pošto je premijer Zoran Đinđić ubijen 12. marta 2003. u Beogradu! Šta ti je život“, naveo je Knežević u pisanoj izjavi koju prenosi portal podgoričke Aplus tv.

Imao je, ističe, još nekih poslovnih poteza u interesu Vlade Crne Gore, kao što je bilo posredovanje u kupovini Podgoričke banke od strane Agencije za sanaciju banaka, kao i kupovinu Beranske banke.

"Sve sam to radio u interesu Vlade Crne Gore, bez ikakve provizije. Zahvaljujući svojim dobrim međunarodnim vezama, obezbedio sam Crnoj Gori velike benefite dovođenjem stranih investitora, koji su uložili više stotina miliona evra, a kroz te investicije otvorena su brojna radna mesta. Pre svega, prijatelj sam s kraljevskom familijom iz Abu Dabija, šeik Bin Zajed al Nahijan je bio partner Atlas grupe u izgradnji Atlas kapital centra u Podgorici. Doveo sam azebejdžansku SOCAR grupu da značajno investira u Crnu Goru, u Kumboru je izgrađen ekskluzivni rizort Portonovi", nabrojao je Knežević.

Podsetio je na ulaganja njegove Atlas grupe u obrazovanje, na otvaranje prvog privatnog univerziteta u Crnoj Gori, a kroz Atlas fondaciju stipendijama su nagrađivani najbolji studenti crnogorskih fakulteta. Takođe, naveo je, da je imao je aktivnu ulogu u promociji Crne Gore na evro-atlanskom putu, koja je finansirana od Atlas grupe.

Knežević kaže da danas na sve te svoje aktivnosti u korist Crne Gore gleda kroz mudrost velikog Njegoša iz Gorskog vijenca: "Spuštavah se ja na vaše uže, Umalo se uže ne pretrže; Otada smo viši prijatelji, U glavu mi pamet ućeraste."

B92.net/Tanjug