”ОДЛИЧАН ПОСЛОВНИ ПОТЕЗ ЗА ЦРНУ ГОРУ” Ево како је Србија предала у власништво комшијама аеродроме у Тивту и Подгорици

Његово писано сведочење долази у тренутку када је у Црној Гори у фокусу пажње тендерски поступак за давање аеродома у Подгорици и Тивту на концесију на период од 30 година, који траје већ седам година.

"Без лажне скромности, могу да истакнем моју важну посредничку улогу и допринос у преговорима, да Влада Србије, са премијером Зораном Ђинђићем, и Југословенски аеротранспорт, као власник аеродрома у Подгорици и Тивту, уступе то власништво Црној Гори, што је озваничено 2003. године, од када овим аеродромима управља Јавно предузеће Аеродроми Црне Горе!“, саопштио је Кнежевић преко свог адвоката Дражена Медојевића.

Кнежевић и потпредседник црногорске Владе за економску политику и привредни развој Бранимир Гвозденовић заступали су тада црногорске интересе у тим преговорима са српском страном, започетим 2001. године.

"Поред председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића, у тим разговорима је учествовала и министарка за саобраћај и комуникације Марија Рашета-Вукосављевић, а у име ЈАТ-а, генерални директор Предраг – Драшко Вујовић. Био је то сложен процес преговора, али крајем 2001. године постигли смо договор. Прихватили смо и цену – 5,5 милиона евра за оба аеродрома, у Подгорици и Тивту. И то кроз компензацију трошкова слетања ЈАТ-ових авиона у Подгорицу и Тиват", каже Кнежевић и додаје: "Не треба доводити у питање да смо одрадили одличан посао за Црну Гору. Сада се, видим, ломе копља око тога коме ће се доделити концесија о аеродромима Црне Горе“.

Нема сумње, указује, да је то био одличан пословни потез за Црну Гору, да постане власник аеродрома који сада имају високу вредност, што се види кроз услове тендерског поступка и појашњава како су убедили Владу Србије и ЈАТ да се одрекну тог власништва над аеродромима који гравитирају ка туристичким дестинацијама, с обзиром да у том тренутку нико није јавно говорио о осамостаљењу Црне Горе.

"Можда је разлог у нашим преговарачим споспобностима... Ипак, донекле ми је тај њихов потез објаснио мој пријатељ Драшко Вујовић, генерални директор ЈАТ-а, који је практично цео радни век провео у тој компанији. План реструктурирања ЈАТ-а су почели да праве након петооктобарских промена 2000. године, да направе националног авиопревозника у габаритима који би задовољавали и интерес државе да има своју авио компанију али и да буде економски одржива", навео је Душко Кнежевић и истакао: "Тај план подразумевао је издвајање зависних предузећа, свега што није био примарни посао и тицао се превоза путника, са идејом да осим авиона, све пропратне и услужне делатности издвоје. То је била шанса да остваримо наш план, да два путничка аеродрома пребацимо у власништво Црне Горе".

Коначно, аеродроми у Подгорици и Тивту су од 4. марта 2003. постали власништво Црне Горе, пошто су уговор којим је регулисан пренос власништва потписали у Тивту заменик директора ЈАТ-а Миодраг Тодоровић и директор ЈП Аеродроми Црне Горе Милован Ђуричковић.

"Колико сам био срећан због тог озваничења доброг пословног договора са Владом Србије, толико ме је обузела велика туга само осам дана касније, пошто је премијер Зоран Ђинђић убијен 12. марта 2003. у Београду! Шта ти је живот“, навео је Кнежевић у писаној изјави коју преноси портал подгоричке Аплус тв.

Имао је, истиче, још неких пословних потеза у интересу Владе Црне Горе, као што је било посредовање у куповини Подгоричке банке од стране Агенције за санацију банака, као и куповину Беранске банке.

"Све сам то радио у интересу Владе Црне Горе, без икакве провизије. Захваљујући својим добрим међународним везама, обезбедио сам Црној Гори велике бенефите довођењем страних инвеститора, који су уложили више стотина милиона евра, а кроз те инвестиције отворена су бројна радна места. Пре свега, пријатељ сам с краљевском фамилијом из Абу Дабија, шеик Бин Зајед ал Нахијан је био партнер Атлас групе у изградњи Атлас капитал центра у Подгорици. Довео сам азебејџанску СОЦАР групу да значајно инвестира у Црну Гору, у Кумбору је изграђен ексклузивни ризорт Портонови", набројао је Кнежевић.

Подсетио је на улагања његове Атлас групе у образовање, на отварање првог приватног универзитета у Црној Гори, а кроз Атлас фондацију стипендијама су награђивани најбољи студенти црногорских факултета. Такође, навео је, да је имао је активну улогу у промоцији Црне Горе на евро-атланском путу, која је финансирана од Атлас групе.

Кнежевић каже да данас на све те своје активности у корист Црне Горе гледа кроз мудрост великог Његоша из Горског вијенца: "Спуштавах се ја на ваше уже, Умало се уже не претрже; Отада смо виши пријатељи, У главу ми памет ућерасте."

B92.net/Tanjug