U švercerskom dimu država izgubi 200 miliona evra

šverca cigareta i duvana, što će biti od koristi i za privredu i za državni budžet.

Japanska kompanija JTI je za deset godina rada u Srbiji u budžet naše države uplatila 1,3 milijardu dolara po osnovu poreza, akciza i drugih plaćanja, a obezbeđuje i posao za više od 1.000 uzgajivača duvana i sezonskih radnika, čime je njen tržišni udeo u Srbiji povećan sa sedam odsto na 21. Podaci o tolikoj svoti uplaćenoj u srpski buyet, kao i 300 stalno zaposlenih radnika, pokazuju da država ima i te kakav interes da ojača borbu protiv šverca cigareta i duvana i da „ilegalce” kazni i uhapsi jer nanose štetu svima, pa i samim građanima koji od njih kupuju jeftinije cigarete bez akcize.



Gotovo da nema dana a da Uprava carina ne saopšti da je sprečen i onemogućen šverc duvana i cigareta. Krijumčarenje duvana i duvanskih proizvoda je poseban izazov s kojim se suočava većina zemalja u regionu. Razlike u cenama tih proizvoda na legalnim tržištima, neusklađenost fiskalnih politika i pad kupovne moći stanovništva dovode do povećane tražnje za alternativnim, često nelegalnim i jeftinijim proizvodima. Toj vrsti krijumčarenja pogoduje i tradicija proizvodnje duvana, koja zauzima značajno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji zemalja Zapadnog Balkana.

Po podacima MUP-a, nedozvoljena proizvodnja, trgovina i krijumčarenje duvana i duvanskih proizvoda je izazov s kojim se suočavaju učesnici na tržištu, i država uopšte, i koji značajno utiču na legalno tržište i smanjenje planiranih prihoda u buyetu oko 200  miliona evra godišnje. Najveće zaplene rezanog duvana realizovane su na području Šapca, Sremske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Pančeva i Kraljeva. U postupku kontrole, osim duvana, oduzete su mašine za njegovo rezanje i vlaženje, vage za merenje, motorna vozila i određena količina pratećeg pribora za pušenje.



Srpska policija zaplenila je prošle godine više od 80.644 boksova različitih cigareta, ili preko 200 dnevno. Reč je uglavnom o cigaretama bez akciznih makrica i to robnih marki „Marbl”, „Monte”, „Trokadero”, „Ašima” i drugih. Cigarete se u našu zemlju krijumčare najčešće iz pravca Crne Gore, BJR Makedonije, Bosne i Hercegovine. Osim toga, transportuju se s Kosova i Metohije u centralnu Srbiju. Krijumčare se korišćenjem specijalno izrađenih bunkera u teretnim, kombi i putničkim vozilima, redovnim autobuskim i železničkim linijama, prema Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj s krajnjim odredištem u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, gde je cena cigareta višestruko veća.



Drugu najveću kategoriju nelegalnih cigareta na našem tržištu predstavljaju takozvane nedozvoljene ili jeftine bele cigarete. One se uglavnom proizvode na Bliskom istoku i u azijskim zemljama, dopremaju se do luka na Jadranskom moru, odakle se iz pravca Crne Gore i Kosova i Metohije, preko Srbije krijumčare u Mađarsku i Rumuniju. Procenjeno je da te cigarete čine 27,9 odsto ukupnog ilegalnog tržišta u EU, s tim što je njihova koncentracija najveća na njenim granicama.



LJ. Malešević

 

U Srbiji jeftino, u Evropi skupo



Cigarete namenjene za ilegalna tržišta u Zapadnoj i Centralnoj Evropi kupuju se u manjim količinama u maloprodajnim ili veleprodajnim objektima na našem tržištu, a potom se krijumčare prema severu zemlje. Odatle se ilegalnim krijumčarskim kanalima prebacuju na teritoriju Mađarske, gde se skladište ili prepakuju, a zatim transportuju u zemlje krajnjeg odredišta, uglavnom u Francusku, Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju i nordijske zemlje.