Brankica Stanković: Ne odustajem jer mrzim nepravdu

ponedeljkom od 21 sat, novinari redakcije „Insajder“, predvođeni Brankicom Stanković, otkrivaju detalje o malverzacijama prvih ljudi svetskog fudbala, ali i kako se u Srbiji  biznis vredan stotine miliona evra odvija van legalnih tokova, čime su oštećeni i fudbalski klubovi. Brankica Stanković najavljuje sveobuhvatno dokaze o onome što se dešava u najvišim fudbalskim organizacijama i otkriva za Dnevnik zašto su upravo malverzacije u fudbalu tema novog serijala.

- Zato što su fudbalski klubovi u ovoj zemlji nedodirljivi. Dugo je tako bilo i u svetu sve dok nije podignuta američka optuznica. U Srbiji je situacija takva da država uporno pomaže domaće klubove, to je novac svih građana, a istovremeno se poslovi u fudbalu  uopšte ne kontrolišu. To znači da kroz fudbal i dalje može da se pere prljav novac, ali znači i da bi ti isti klubovi, koji uporno posluju u minusu, mogli da doprinesu budžetu kroz poreze. Uprkos svemu tome, fudbal niko ne dira. Posle prvog serijala o fudbalskoj mafiji 2008.  godine, bukvalno su tempirali hapšenja fudbalskih funkcionera  posle emitovanja emisija Insajder jer je javnost bila šokirana iznetim dokazima i svi mediji su se bavili tom temom. Ispostavilo se međutim da je to bila predstava za široke narodne mase jer do danas niko osim Svetlane Ražnatović nije osuđen. Dragana Džajića  abolirao je aktuelni predsednik države, protiv Zvezdana Terzića postupak i dalje traje. To naravno nisu jedina imena iz sveta vladara fudbala u Srbiji oni  su samo najdrastičniji primeri poruka koje država šalje kada je reč o sumnjama da u fudbalu postoje brojne zloupotrebe.

Naš motiv je da u ovoj zemlji nema nedodirljivih, a fudbal je već dugo nedodirljiv. To je nešto što nijedna vlast neće da dira jer nije popularno. Isti je slučaj sa serijalom „Nemoć države” koji smo radili 2009. Godine kada smo izneli dokaze o tome da je protiv vođa navijačkih grupa policija godinama podnosila krivične prijave za teška krivična dela kao što su ubistvo, trgovina drogom, krađe. Otkriveno je da te krivične prijave ili nisu procesuirane ili su suđenja trajala godinama bez epilog. Dakle, huligani su u ovom državi zaštićeni i naše je da pitamo zbog čega. Upravo zato smo se u dve emisije na N1 u prošloj sezoni ponovo bavili ovim problemom i činjicom da se država ponovo povlači pred huliganima.

* Nedavno je izašao film „Spotlajt” u kome je tim novinara mesecima istraživao jednu temu što je danas gotovo nezamislivo u redakcijama. Koliko je vama trebalo vremena od početne ideje do realizacije ovog projekta?

- Ovo je serijal koji možda najduže spremamo.  Više od godinu dana trajalo je samo istraživanje cele price. Nije lako prikupiti dokumentaciju i dokaze nigde a ovaj put smo se bavili i istraživanjem u svetskim okvirima. Uspeli smo da prikupimo brojne dokaze i naravno biće objavljeno samo ono za šta imamo dokaze kao i svaki put.

Svako naše istraživanje traje mesecima, radi se timski. „Insajder” postoji od 2004. godine i za ovih 12 godina koliko se bavimo istraživačkim novinarstvom, uspostavili smo naš princip rada, koji se pokazao najboljim, o čemu svedoči i to što, posle svih tema i otkrivanja brojnih zloupotreba, nismo izgubili nijednu tužbu na sudu.

Jedan od osnovnih principa kojih se pridržavamo je da istraživačku temu ne može da radi jedan čovek. Pored ljudi iz redakcije, a to podrazumeva i novinare i producenta i produkcijski tim, svaku rečenicu proverava i naš advokatski tim.

Mi smo na tom standardu  da jedna tema mora da se istražuje nekoliko meseci, insistirali još na B92 i uspeli smo da se izborimo za to. Naravno nije došlo preko noći, ali je na kraju to prihvaćeno kao standard. To je jedino na čemu smo uvek insistirali.

* Svi se žale na nedostatak istraživačkog novinarstva u medijima, da li je osnivanje sopstvene produkcije, kao i istoimenog portala, jedino rešenje u ovom trenutku?

- Mi smo na B92 imali poseban status, siguran posao i nikakav problem da i dalje radimo emisije kao što smo ih radili. Odluka da odemo sa B92 bila je jednostavno prirodan put i jeste teže i rizično ali smo zadovoljni što smo uspeli i kao samostalna produkcija. Ranije se Insajder emitovao dva puta godišnje, a sada imamo dva različita formata koja se emituju na dve različite TV kao i naš video informativni portal insajder.net  Mnogi su komentarisali da je „Insajder” prešao na N1 i zato moram da ponovim da to nije tačno. Zapravo rukovodstvo Radija Slobodna Evropa iz Praga obratilo se nama kada su čuli da smo osnovali našu produkciju i izrazili želju za saradnjom. Nama je bila čast da neko ko nije iz Srbije prepozna kvalitet. Mi zapravo imamo ugovor sa Slobodnom Evropom, a oni termin za emitovanje na N1 i ta emisija je polusatna i ide svake nedelje. I kada smo odlazili sa B92, mi smo saopštili da je B92 jedina TV na kojoj će se i ubuduće emitovati „Insajder” u serijalima.

Osnivanjem našeg portala mi odlučujemo u kojoj meri ćemo se baviti nekom temom. Dešavalo se da, na primer, smatramo da neka tema zaslužuje ne pet minuta u vestima nego da cele vesti  moraju da budu o tome što naravno nije bilo moguće. Stalno smo rušili programsku šemu i ja mogu da razumem da je to stvaralo produkcijski haos. Ovako samo mi odlučujemo o tome koliko ćemo se na našem portalu baviti nekom temom.

Čak se dešava i da nam upućuju kritike da smo dosadni sa nekom temom, ali mi smatramo da je to jedini način da se stvari isteraju na čistac i da nešto što smatramo da je važno izguramo do kraja. Ovde svaka tema traje dva dana i ljudi posle zaboravljaju. Mi to nećemo da dozvolimo.

* Koliko ste kroz svoje emisije zaista uspeli da utičete na promene nekih sistemskih propusta?

- Naše je da otkrijemo problem, da postavimo pitanje nadležnima u ovoj državi, da kažemo šta je zakonska obaveza institucija sistema. Naše je i da ih na to konstantno podsećamo. Sve ostalo nije naš deo posla. Novinari nisu ni istražni organi ni sud ni vlast. Posao je novinara da sve njih kontroliše tako što će na problem da ukaže javno. To je u svakoj državi važan zadatak, ali se dešava to da se potpuno gubi iz vida šta je zapravo posao novinara.

* Koja je najveća cena traganja za istinom, za vas lično?

- Nema osvrtanja nazad u ovom poslu. Neću da kažem da mi je svejedno to što već sedam godina živim sa policijskim obezbeđenjem, to što moram da pozovem obezbeđenje čak i kada idem u prodavnicu. Neću da kažem da me ne frustrira to što mi je država dodelila obezbeđenje i time smatra da je problem rešen. Ne znam kako drugačije da tumačim to što za sve ove godine nije jednostavno, u skladu sa zakonom, otklonila pretnje po moju bezbednost ili bezbednost bilo kog drugog građanina ove zemlje. To bi bilo bolje za sve nas koji živimo sa obezbeđenjem a jeftinije za građane i državu. Ali tu ne mogu ništa da promenim, iako sam pokušavala, pa sam čak i tražila da mi ukinu obezbeđenje ali odgovor iz MUPa na taj zahtev nikada nije stigao, iako su u obavezi da mi odgovore.

Naravno da me sve to nervira, ali o tome ne smem i neću da mislim kada radim svoj posao. Jednostavno ne mogu ništa da promenim u vezi sa tim. Moje je samo da mislim da svoj posao radim pošteno i profesionalno. Sve drugo je odgovornost i obaveza države.

* Šta vas to drži da nastavljate da se bavite ovim poslom, uprkos pritiscima, pretnjama, dvadesetčetvoročasovnom obezbeđenju, i da ne kažete, recimo, od mene je dovoljno, nek neko drugi nastavi?

- Pa posle svega mislim da, tek sada kada imam i dete, nemam pravo da kažem od mene je dosta jer bi to značilo povlačenje, a ja nisam takva ni u privatnom životu. I posle toliko godina bavljenja ovim poslom čini mi se da imam i više energije, volje i želje nego na početku. Ne odustajem i zbog toga što mrzim nepravdu. Isti razlozi verovatno zbog kojih se i građani svađaju sa televizorom u svom domu. E pa ja mislim da to nije dovoljno. Svako mora da doprinese i lično, kako ume i u skladu sa profesijom, da ova zemlja bude uređena, da institucije rade svoj posao, da društvo bude, kao što to Ustav nalaže, tolerantno i da svi građani žive slobodno, a da svi oni koji krše zakon za to budu kažnjeni, da u ovoj zemlji pred zakonom nema zaštićenih.

Snežana Milanović