Pravda sve brža i efikasnija

na juče održanoj manifestacija „Dan otvorenih vrata u novosadskim sudovima”. Građanima, od kojih su najbrojniji bili studenti pravnih fakulteta i učenici srednjih škola, pokazana je prostorna organizacija svih sudova u Palati pravde, pojedine sudnice i najvažnije službe koje funkcionišu u zgradi. U toku obilaska, predstavnici sudova su odgovarali na pitanja predstavnika medija i zainteresovanih građana i pružali osnovne informacije s ciljem da se rad suda učini transparentnijim i da se građanima približi ostvarivanje sudijske funkcije.  Vrhovni kasacioni sud dodelio je 11. oktobra ove godine na Godišnjem savetovanju sudija Republike Srbije u Vrnjačkoj Banji, nagrade sudovima za postignute rezultate i napredak u tekućoj godini u odnosu na prethodnu, za koje je Svetska banka obezbedila novčani deo. Neretko su sudovi predmeti kritika, ali ovoga puta su svi novosadski prvostepeni sudovi koji rade u Palati pravde, Osnovni, Viši i Privredni, dobili nadrade, odnosno priznanja za uspešan rad u protekloj godini.

Osnovnom sudu u Novom Sadu dodeljena je treća nagrada u kategoriji „Povećanje broja ukupno rešenih predmeta u sudu u odnosu na isti period prethodne godine”, a Višem sudu u Novom Sadu dodeljeno je priznanje za doprinos unapređenju efikasnosti i kvaliteta sudskog sistema u Srbiji.

– Viši sud u Novom Sadu, koji radi od 1. januara 2010. godine kao sledbenik nekadašnjeg Okružnog suda čiju je pretežnu nadležnost zadržao, imao je u početku manjak sudija, ali sada je uz trogodišnje popunjavanje sudijskih mesta njih 27, što je doprinelo značajno boljem radu – naveo je juče predsednik tog suda mr Darko Tadić. – U toku prošle godine bilo je u radu 15.468 predmeta, ostalo je nerešeno 4.782, dok je istovremeno primljeno u rad 9.765. Dalje, govoreći u brojkama, potvrđenih odluka bilo je 975, ili 78,5 odsto, preinačenih 3,7 procenata, 13,3 odsto odluka je ukinuto, 4,5 procenta delimično preinačeno, što jasno govori o kvalitetu rada suda i velikom napretku, naročito imajući u vidu da se sudi za najteža krivična dela. Takav trend je nastavljen i u ovoj godini, a prosečan broj predmeta po sudiji je 36.

Tadić ističe i da je nadležnost Višeg suda sve komplikovanija i složenija, s obzirom na to da su sada tu postupci u vezi s diskriminacijom i zaštitom uzbunjivača, dok je u isto vreme od 1. januar ove godine počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ukazuje da i pored toga uspevaju u značajnoj meri da kvalitetno savladaju priliv svih tih predmeta. Inače, od 30 prigovora radi ubrzanja suđenja, rešeno je u kratkom roku od dva meseca 28.

Predsednica Osnovnog suda Anđelka Stanojević navela je da u tom, drugom po veličini osnovnom sudu u državi, trenutno postupa 101 sudija. U odnosu na isti period prethodne godine, po njenim rečima, primećuje se smanjenje broja nerešenih i starih predmeta „u svim materijama”.

Rezultati su i posledica pojačanih napora sudija, kao i svih zaposlenih, a s druge strane, uvođenja u sistem javnih izvršitelja koji su dobili određene nadležnosti u sprovođenju izvršenja koje je ranije imao samo sud.

U novosadskom Privrednom sudu je sada rok između suđenja dva do tri meseca, a u hodnicima ispred sudnica su elektronske table s obaveštenjima o aktuelnim predmetima. Taj sud je ovog meseca dobio i priznanje Vrhovnog kasacionog suda za doprinos unapređenja efikasnosti i razvoja kvaliteta sudskog sistema.

– Postoje realni kvalitetni rezultati: od decembra pretprošle godine do kraja prošlog meseca uspeli smo da značajno smanjimo broj predmeta – rekao je juče predsednik Slobodan Sremčev.

Koordinatorka Apelacionog suda za medije Milica Janča kazala je da statistički pokazatelji svedoče o kvalitetu i rezultatima te institucije i da se oni uz ostale podatke redovno dopunjavaju na veb-stranici suda.

– U krivičnom odeljenju je ostalo u radu po sudiji 23 predmeta, u građanskom odeljenju 59 i u odeljenju za radne sporove 60 – istakla je Milica Janča. – Kad je reč o kvalitetu merenom prema ishodima postupaka po pravnim lekovima na odluke našeg suda, on je visok – 99 procenta.

M. Vujačić

U nadi da štrajka neće biti

– Za sada nemamo informaciju o tome kakav će biti ishod pregovora sindikata pravosudnog osoblja koji su najavili generalni štrajk 1. novembra. U vezi s postavljenim zahtevima nismo u mogućnosti da odgovorimo jer se pregovori vode između reprezentativnih sindikata, koji su nas obavestili o najavi štrajka, i Ministarstva pravde – kazao je juče predsednik Višeg suda mr Darko Tadić.

– Predsednici sudova ne učestvuju u pregovorima i ne možemo na bilo koji način uticati na njih i na ispunjenje tih zahteva. Nadamo se da će to bude rešeno na zadovoljajajući način i da neće biti razloga da do štrajka dođe jer bi on otežao rad suda u velikoj meri. Kako je nama predočeno, biće obezbeđen proces rada u svim hitnim predmetima, odnosno pritvorskim predmetima i u još nekim postupcima.