Bogati i šareni ZBL svet

Studentskog kulturnog centra. O zbivanjima u minulih 365 dana razgovarali smo sa frontmenom benda Slavkom Matićem Vijetnamcom i to nakon svirke prošlog vikenda u “Gerili”, gde je posle 21 godine promovisan izlazak u CD formatu prvog albuma “Penk Punk Pink Pank Ponk”.



Da li je i šta izlazak knjige promenio što se tiče statusa benda?



- Nije izlazak knjige promenio ništa u statusu benda, tu smo gde smo i bili, ali nismo ni očekivali da se bilo šta značajno desi. Knjiga je pre svega bila važna nama samima, i naravno za onih par hiljada namerno ili slučajno uslikanih prijatelja (i neprijatelja) koji se u njoj nalaze. To je kao neki „pank spomenar“, podsetnik i ako smem reći „biblija naših doživljaja, priča, težnji i verovanja, naše intimne mitologije, psihologije i demagogije“. Nekakav račun, još uvek ne završni, u punom koloru, sa debelim koricama velikog dela, što smo do sada uradili, a nismo u međuvremenu zaboravili ili propustili da uradimo. Može se smatrati i  radnom verzijom testamenta benda i ideja, nikako članova, daleko bilo. Istovremeno je i uputstvo mladim zaluđenicima koji žele da im se život upropasti, ali i bude pun strasti na sličan način kao i nama. Knjigu smo uglavnom razdelili prijateljima i saradnicima i na neki način im se odužili za pomoć i saradnju. Nešto je i prodato i još se prodaje, naravno, ispod proizvodne cene.



Sa kojim projektom na domaćoj ili inostranoj sceni “Zabranjenima...” može da se uporedi?



- Ne postoji ništa slično, ni domaće ni strano. Fotomonografija benda Zbogom Brus Li  “Zabranjenima ulaz besposlen’’ prilično je skup projekat, u startu neisplativ, ni za mnogo veća imena od našeg. Ali ni Rolingstonsi kao ni ostali “rnr”velikani nemaju dizajnera Nebojšu Reljina Fekija koji je temeljan i pristojno polugenijalan, tako da mi uopšte nije žao što je sve tako dugo trajalo. On je i muzičar i pesnik, pa ga slobodno mogu okarakterisati kao pesnika dizajna. Knjiga je bila za dušu, ja sam knjiški čovek, dugo se bavim porodično izdavaštvom i marljivo sam skupljao kompletnu memorabiliju iz devedesetih. Opet, gitarista Smuk je marljiv u kolekcionarstvu koje donosi ovaj novi informatički milenijum. Obojica smo hteli da se oslobodimo sakupljenog tereta, svako svog. Kontao sam da ću pobacati sve fascikle sa ZBL isečcima kojih mi je puna kuća, kada jednog dana (skoro) svi stanu u knjigu i na taj način započeti novu stranicu u životu. Ali, još uvek nemam srca da napravim taj mali korak do prvog kontejnera.  Sa druge strane, hteli sam da javno raskrinkamo famu o našoj površnosti i potrudili se da u knjigu ubacimo filozofske, književne, filmske i stripovske uzore koji su kreirali taj bogati i šareni ZBL svet. Dakle, ovaj ZBL almanah predvideli smo, ili da se uopšte ne čita, ili da se čita godinama, “pa zašto ne i život cijeli”? Svako može da nađe nešto zanimljivo u njemu. Neki nam zameraju da je prenatrpano i haotično. Prenatrpano je jer smo tako hteli i jer ta prenatrpanost simboliše svu slatku histeričnost našeg delovanja, a haotično zapravo nije, tu su i poglavlja, tu je i redosled, tu su stvari čak i tematski odvojene.



Zbog čega nema više sličnih bend-biografija?



- Bendove najčešće zanimaju ili samo svirka ili samo žene ili samo profit.  Ovde ni jedno od ta tri nije preovlađujuće, naročito ne profit.



Sava Savić

Gostovanje u Istri: kišno i dirljivo



- Kad gostujemo u Istri, nikad se ne vratimo bistri. Taj mentalitet je sličan  našem laloškom, tako da smo tamo kao kod kuće. Svirali smo u Puli, u čuvenom Rojcu - bivšoj kasarni, a sada društvenom centru, na koju su naši gradski upravljači iz prethodnijeh mandata odbili da se ugledaju kada je trebalo rešiti pitanje Futoške kasarne - a potom smo svirali na manifestaciji „Rock’n’Roč“ u mestu Roč, pored Buzeta. Roč već nekoliko godina održava ovaj respektabilni festival koji okupi više publike nego što Roč ima stanovnika. Svirali smo sa izvrsnim Gatuzom, te Yonatanom i Brkovima, koji su, po našem viđenju, iz zanimljivog i provokativnog eksperimenta sa početka karijere otišli u total folk fazon. Bilo je kišno i dirljivo.

Dve pesme na navijačkom CD-u



- Dugoočekivani CD Vošinih navijačkih pesama na kojima je ZBL banda zastupljena sa dve numere, konačno ovih dana treba da ugleda svetlost, pa se tim povodom sprema i svirka. Koncert godine nas je zaobišao, kao što nas i Egzit zaobilazi poslednjih godina. Ali, ako mi njima ne trebamo, ne trebaju ni oni nama. Pošto će 2017. godina proteći u znaku filma o bendu, planiramo da promociju filma usko vežemo s novim serijalom svirki po Srbiji i regionu.