Hoće li ministar birati direktore škola

 direktore obrazovnih ustanova šest meseci od usvajanja tog zakona. Po ovom članu Zakona, koji je u proceduri javne rasprave, ministar bi u septembru lično birao više od 2.000 direktora vrtića, škola, učeničkih domova...

Kako su pojedini predstavnici stručne javnosti i sindikati prosvete ukazivali, to bi bilo teško, praktično nemoguće izvesti u kratkom roku. Međutim, ostaje nejasno da li će, po novom, ministar birati nove direktore kad (kako kojem) starom bude istekao mandat.Prethodno je do medija stigao Nacrt zakona u kojem se nalazio ovaj član, ali je ekspresno izbrisan s objašnjenjem da ovaj dokument predstavlja radnu, nedovršenu verziju i da nije usvojen kao zvanična radna verzija.

Na Član 204 reagovali su predstavnici sindikata, objašnjavajući da je nemoguće da ministar zna situaciju na lokalu i svakog kandidata pojedinačno i da je besmisleno da on bude taj koji će davati konačnu reč prilikom izbora direktora.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković rekla je da je autonomija škole nešto što bi povećalo njenu odgovornost.



- Ovako bi to što rade Školski odbori radio sam ministar, a on to ne može da stigne, niti da dobije prave informacije – smatra Janković.

Novina bi trebalo da bude da ministar imenuje direktore, a oni se biraju po manje-više starim pravilima - komisija koju formira Školski odbor sprovodi postupak izbora direktora, počevši od obrade konkursne dokumentacije do mišljenja Nastavničkog veća o kandidatima (na posebnoj sednici svi zaposleni se tajnim glasanjem izjašnjavaju o kandidatima).



Školski odbor zatim sastavlja listu svih kandidata, i uz obrazloženje dostavlja ministru prosvete, zajedno s izveštajem komisije. Ministar potom obavlja izbor direktora, a ako utvrdi da konkurs nije sproveden u skladu sa zakonom, raspisujue se novi konkurs. Školski odbori trebalo bi da i dalje imaju devet članova, po tri predstavnika lokalne samouprave, zaposlenih i roditelja.



Nakon povlačenja pomenutog člana iz Nacrta sindikati su pozdravili potez ministra uz nadu da će se otkloniti i drugi problematični članovi, uočeni u predlogu novog zakona.Praktično, javna rasprava o Nacrtu ZOSOV počela je u petak pregovorima sindikata s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji će biti nastavljeni ove nedelje.



Na prvom sastanaku, kojem su prisustvovali predstavnici svih reprezentativnih sindikata i sastavljača Zakona, nacrt je razmatran u celosti i date su načelne primedbe sindikata. Nakon toga se pristupilo raspravi o pojedinačnim članovima. Sindikati su imali gotovo identične stavove po pitanju zapošljavanja, preuzimanja zaposlenih, sastava i ingerencije školskih odbora i Nacionalnog prosvetnog saveta. Posebno su istakli nezadovoljstvo neblagovremenim uključivanjem u izradu ZOSOV-a.



Predstavnicima Ministarstva prosvete skrenuta je pažnja da su dužni da se pridržavaju Sporazuma o rešavanju spornih pitanja, potpisanog aprila 2015. godine, naročito dela koji se odnosi na zapošljavanje i preuzimanje radnika. Najavljena im je mogućnost da se, ukoliko to ne ispoštuju, mogu očekivati protesti i štrajkovi.

V. Crnjanski