Stefan Vujić: Mladi i stari igrači – to ne važi

(Od našeg specijalnog izveštača)

Dva nestaška krasi poseban šmek za igru i golove, skromni i fino vaspitani uneli su nešto novu u našu ne baš veselu rukometnu stvarnost.  Nažalost Stefan nije mogao u punom kapacitetu da pomogne državnom timu zbog gotovo bezazlene povrede (hematom na kolenu), od četiri utakmice odigrao je samo jednu, protiv Islanda, koju smo rešili u svoju korist. Protiv vicešampiona sveta Norveške nije nastupio. – Medicinski tim i selektor Cvetković me maksimalno štede, znaju da nisam fit i ne žele da rizikuju da se povreda ne bi zakomplikovala. Da li ću zaigrati protiv Francuza - ne znam. Imamo četiri dana pauze, videćemo, a protiv Belorusije verovatno ću ponovo biti na terenu – pomalo razočarano kaže Stefan, zbog povrede kaja ga omela da pruži svoj maksimum.

Kada si se našao na terenu igra našeg tima je delovala ozbiljnije i konkretnije, predočavamo Stefanu.

– Tako sam bio srećan kada sam zaigrao. Verovao sam da ću moći i ranije na teren, ali sam morao da slušam savete medicinskog tima koji brine o našem zdravlju. Drago mi je da sam doprineo našoj prvoj pobedi. To mi imponuje i motiviše da ja i ceo tim damo što više u utakmicama koje slede.

Kako je to kada se  utakmice prate sa klupe?

– Teško, to je kao kada uđeš u najbolju poslastičarnicu i ne možeš da probaš slatkiše. Nadam se da je to sada iza mene i da ću učestvovati u predstojećim izazovima. Bez obzira što postoje kritike, Srbija je drugi put od samostalnosti izborila drugi krug na EP. Šta je bilo bilo je, treba izvući pouke iz poraza za budućnost.

Posle Islanda mnogi od vas su već bili rezervisali kartu da se vrate u svoje klubove, čak su neki bili i razočarani što moraju da ostanu i da odigraju još tri utakmice?

– Niko od nas nije verovao da će Hrvatska izgubiti od Švedske u takvoj fantastičnoj atmosferi u splitskoj Spaladijum areni. Istina je da smo bili jednom nogom na putu za kuću, a onda se ođednom našli u avionu za Zagreb. I to je sport.

Kako u preostale dve utakmice?

– Pokazali smo da možemo da se ravnopravno nosimo sa svim rivalima, ali nam očito nedostaje snage da odigramo celu utakmicu na visokom nivou. Kad nemaš snage onda pada koncentracija. Sada možemo da igramo rasterećenije, nemamo šta da izgubimo. Rasterećenost donosi pozitivnost, svaki osvojen bod za nas je bitan. Mi ćemo u svakoj utakmici dati maksimum, pa ako to bude dovoljno da nekoga iznenadimo, biće lepo. Nikom neće biti lako protiv nas. O Francuzima ne treba trošiti reči, svetski su prvaci, dok Belorusi u ovom trenutku spadaju u našu kategoriju. Verujem da možemo da ostvarimo pobedu i da se uzdignuta čela oprostimo od EP.

Da li je ovo prilika za mlađe igrače da dobiju šansu?

– Reprezentacija nije klub, to treba da se naglasi. Ne postoji podela na mlade i starije igrače, ili znaš ili ne znaš. Jovanović je pokazao da kao najmlađi može da odigra bitnu utakmicu na izuzetno visokom nivo. Dečko je pokazao da je veliki radnik, skroman, lepo vaspitan, ide na glavu, stamen je... On je lep primer da godine nisu bitne da bi se igralo kvalitetno – kaže organizator igre Stefan Vujić.       

Jovo Galić