Sprema se lov na fantomska preduzeća

Poreska policija je samo u prvih devet meseci ove godine otkrila 135 „fantomskih” i „peračkih” preduzeća, koja predstavljaju glavni izvor sive ekonomije, što je čak 36 odsto više nego u istom periodu lane.

Najteže se otkrivaju firme koje u potpunosti rade na crno, a još teže je ustanoviti koliko dugo su tako radile. Nedavno je objavljen slučaj pogona obuće u Debeljači, gde je 90 radnika radilo na crno čitavih pet godina. Po nalogu Osnovnog javno tužilaštva u Pančevu, direktor privrednog društva „Gruppotre” Debeljača, zbog postojanja osnovna sumnje da je od juna 2013. godine do juna ove, uz pomaganje još 12 lica – vlasnika preduzetničkkih radnji, izvršio krivično delo poreske utaje iznosa od 123,8 miliona dinara.

Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević ističe da se Zakon o inspekcijskom nadzoru mora unaprediti, dodajući da privreda podržava nove institute koje je pripremilo Ministarstvo državne uprave i samouprave, a koji će rasteretiti kompanije koje poštuju propise i omogućiti da inspekcije usmere veći deo aktivnosti na otkrivanje neregistrovanih subjekata.

Ambasada Kraljevine Norveške je, zajedno s Ministarstvom DULS i Koordinacionom komisijom Vlade Srbije, radila na pripremi Nacrta izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru, a po oceni ambasadora Norveške u Srbiji Arnea Sanesa Bjernstada, novinama bi se Srbija svrstala među zemlje s modernijim pristupima inspekcijama.

– To su meki kontakt i kontrola zasnovana na analizi rizika, čime se olakšava život privredi koja posluje u skladu sa zakonom, a otežava kompanijama koje posluju mimo propisa – istakao je Bjernstad. 

– Podaci Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor pokazuju da je poslednju godinu obavljeno više od 12.000 nadzora nad firmama za koje se sumnjalo da su neregistrovane, što se potvrdilo u čak 30 odsto slučajeva. Takođe, NALED-ova studija o sivoj ekonomijji u 2017. godini procenila je da je udeo neregistrovanih firmi u ukupnom broju privrednih subjekata u Srbiji 17 procenata, odnosno 68.500 firmi, što je bar tri puta više u odnosu na zemlje s kojima smo se poredili – istakao je Kovačević. – Većini inspekcijskih organa nedostaje ljudi i zbog toga je važno da njihove ograničene resurse efikasnije koristimo i usmerimo na problem nelojalne konkurencije, kao i da kontinuirano jačamo ljudske i tehničke kapacitete inspekcije.

Ukoliko se prihvate izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru, koje je sačinilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uvešće se nove linije prevencije, procene rizika i jačanja poverenja između inspekcija i privrede. Ključna reč je poverenje jer će kompanija s dobrom istorijom poslovanja ubuduće češće obavljati samoprovere umesto da budu predmet nadzora inspektora. Po objašnjenju ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića, status „subjekt od poverenja” namenjen je preduzećima koja su se dokazala visokim standardima poslovanja i poštovanjem propisa, što u praksi znači da ih najmanje četiri godine inspekcije neće posećivati u redovnim kontrolama.

LJ. Malešević