Пореска полиција је само у првих девет месеци ове године открила 135 „фантомских” и „перачких” предузећа, која представљају главни извор сиве економије, што је чак 36 одсто више него у истом периоду лане.
Најтеже се откривају фирме које у потпуности раде на црно, а још теже је установити колико дуго су тако радиле. Недавно је објављен случај погона обуће у Дебељачи, где је 90 радника радило на црно читавих пет година. По налогу Основног јавно тужилаштва у Панчеву, директор привредног друштва „Группотре” Дебељача, због постојања основна сумње да је од јуна 2013. године до јуна ове, уз помагање још 12 лица – власника предузетничкких радњи, извршио кривично дело пореске утаје износа од 123,8 милиона динара.
Потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а Горан Ковачевић истиче да се Закон о инспекцијском надзору мора унапредити, додајући да привреда подржава нове институте које је припремило Министарство државне управе и самоуправе, а који ће растеретити компаније које поштују прописе и омогућити да инспекције усмере већи део активности на откривање нерегистрованих субјеката.
Амбасада Краљевине Норвешке је, заједно с Министарством ДУЛС и Координационом комисијом Владе Србије, радила на припреми Нацрта измена и допуна Закона о инспекцијском надзору, а по оцени амбасадора Норвешке у Србији Арнеа Санеса Бјернстада, новинама би се Србија сврстала међу земље с модернијим приступима инспекцијама.
– То су меки контакт и контрола заснована на анализи ризика, чиме се олакшава живот привреди која послује у складу са законом, а отежава компанијама које послују мимо прописа – истакао је Бјернстад.
– Подаци Јединице за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор показују да је последњу годину обављено више од 12.000 надзора над фирмама за које се сумњало да су нерегистроване, што се потврдило у чак 30 одсто случајева. Такође, НАЛЕД-ова студија о сивој економијји у 2017. години проценила је да је удео нерегистрованих фирми у укупном броју привредних субјеката у Србији 17 процената, односно 68.500 фирми, што је бар три пута више у односу на земље с којима смо се поредили – истакао је Ковачевић. – Већини инспекцијских органа недостаје људи и због тога је важно да њихове ограничене ресурсе ефикасније користимо и усмеримо на проблем нелојалне конкуренције, као и да континуирано јачамо људске и техничке капацитете инспекције.
Уколико се прихвате измене и допуне Закона о инспекцијском надзору, које је сачинило Министарство државне управе и локалне самоуправе, увешће се нове линије превенције, процене ризика и јачања поверења између инспекција и привреде. Кључна реч је поверење јер ће компанија с добром историјом пословања убудуће чешће обављати самопровере уместо да буду предмет надзора инспектора. По објашњењу министра државне управе и локалне самоуправе Бранка Ружића, статус „субјект од поверења” намењен је предузећима која су се доказала високим стандардима пословања и поштовањем прописа, што у пракси значи да их најмање четири године инспекције неће посећивати у редовним контролама.
Љ. Малешевић
