U državnom sektoru otišlo 37.000, a na određeno došlo 19.000 radnika

Rešiće se način obračuna i visina zarada za gotovo 390.000 zaposlenih u državnom sektoru, što je 85 odsto od ukupnog broja radnika u opštoj državi, s obzirom na to da su iz platnih razreda isključena javna preduzeća jer nisu deo opšte države, ali i policija i Vojska, koja će imati obračun zarada na drugačiji način.

Međutim, Fiskalni savet Srbije skreće pažnju na to da reforma platnih razreda ne može ispuniti svoju svrhu ukoliko ne bude praćena reformom sistema zaposlenosti u državnom sektoru. Naime, novi koeficijenti i prateća zakonska regulativa ne mogu sami od sebe unaprediti efikasnost državnog sektora niti su garancija da će država u budućnosti moći da privlači, razvija i zadržava kvalifikovanu radnu snagu.

FSS skreće pažnju na to da je ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru smanjen u poslednjih pet godina, mada u manjoj meri nego što se na prvi pogled čini. Odliv kadrova iz državnog sektora od kraja 2013. sveo se dominatno na takozvani prirodni odliv, uz meru zabrane zasnivanja novog radnog odnosa. Budžetski korisnici su se vremenom sve teže nosili s rigoroznim ograničenjima proisteklim iz zabrane zapošljavanja pa se nedostajuća radna snaga nadomešćivala sve intenzivnijim angažovanjem radnika na različite posredne načine. Broj radnika koji se tokom godine mogu angažovati je zakonom ograničen, ali je u praksi probijen već krajem 2015. godine.

Po podacima FSS-a, broj zaposlenih u državnom sektoru od 2013. godine do sredine 2018. opao je za čak 37.000 radnika. Međutim, po različitim ugovorima na određeno vreme i van radnog odnosa za to vreme angažovano je 19.000 ljudi pa je, samim tim, trošak za zarade u državnom sektoru i dalje izuzetno veliki.

Državni sektor Srbije, inače, ima problem u strukturi zaposlenih po pojedinim resorima i institucijama. Sama Srbija je po ukupnom broju zaposlenih trenutno čak i ispod proseka mnogih država Evrope jer u njoj radi manje od sedam zaposlenih na 100 stanovnika, dok je u drugim zemama taj prosek gotovo osam radnika. FSS ističe da ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru nije previsok, ali da problem predstavlja, i to rastući, neodgovarajuća struktura zaposlenih. On je postojao i pre fiskalne konsolidacije, ali je sada, pet godina od uvođenja zabrane zapošljavanja, dodatno pogoršan.

Fiskalni savet Srbije predlaže da se u 2019. godini uradi kontrolisano ukidanje zabrane zapošljavanja i ciljano zapošljavanje u najugroženijim sektorima. Ta promena stvorila bi prostor za oko 12.000 do 13.000 radnih mesta. Da bi se to ostvarilo, Komisija mora da kontorolisano zapošljava, a Vlada da targetirano zapošljava u kritičnim sektorima za koje se već zna da imaju manjak radnika. Dakako, da bi se sve to ostvarilo naredne godine, morao bi biti završen centralni registar zaposlenosti u državnom sektoru.

FSS zaključuje da je zabrana zapošljavanja dovela do neselektivnog odliva kadrova iz državnog sektora – onih koji su višak, ali i potrebnih visokokvalifikovanih radnika, kojih već sada nema dovoljno. Dodatno, privremeno angažovani radnici velikim delom nisu usmereni na prava mesta već u delove u kojima ne postoji potreba za dodatnim ljudstvom, dok u isto vreme u nekim institucijama nema dovoljno stručnjaka, što utiče na njihov rad.

Stihijski pristup smanjivanju broja zaposlenih stavio je u nezavidan položaj neke važne segmente društva, ukazuje FSS, pa je tako zdravstvo ostalo s manjkom kadrova: po poslednjim podacima, u njemu ima čak 3.000 zaposlenih manje nego što je predviđeno Uredbom o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Državnu administraciju – ministarstva i druge organe, po oceni FSS-a, takođe karakteriše manjak zaposlenih u odnosu na zakonom predviđen nivo. Poreskoj upravi nedostaje oko 500 poreskih inspektora, a slične probleme imaju i druge inspekcijske službe – Tržišna, Sanitarna, Budžetska, Prosvetna – budući da im, po važećim sistematizacijama, nedostaje najmanje 300 ljudi.

LJ. Malešević