У државном сектору отишло 37.000, а на одређено дошло 19.000 радника

Решиће се начин обрачуна и висина зарада за готово 390.000 запослених у државном сектору, што је 85 одсто од укупног броја радника у општој држави, с обзиром на то да су из платних разреда искључена јавна предузећа јер нису део опште државе, али и полиција и Војска, која ће имати обрачун зарада на другачији начин.

Међутим, Фискални савет Србије скреће пажњу на то да реформа платних разреда не може испунити своју сврху уколико не буде праћена реформом система запослености у државном сектору. Наиме, нови коефицијенти и пратећа законска регулатива не могу сами од себе унапредити ефикасност државног сектора нити су гаранција да ће држава у будућности моћи да привлачи, развија и задржава квалификовану радну снагу.

ФСС скреће пажњу на то да је укупан број запослених у државном сектору смањен у последњих пет година, мада у мањој мери него што се на први поглед чини. Одлив кадрова из државног сектора од краја 2013. свео се доминатно на такозвани природни одлив, уз меру забране заснивања новог радног односа. Буџетски корисници су се временом све теже носили с ригорозним ограничењима проистеклим из забране запошљавања па се недостајућа радна снага надомешћивала све интензивнијим ангажовањем радника на различите посредне начине. Број радника који се током године могу ангажовати је законом ограничен, али је у пракси пробијен већ крајем 2015. године.

По подацима ФСС-а, број запослених у државном сектору од 2013. године до средине 2018. опао је за чак 37.000 радника. Међутим, по различитим уговорима на одређено време и ван радног односа за то време ангажовано је 19.000 људи па је, самим тим, трошак за зараде у државном сектору и даље изузетно велики.

Државни сектор Србије, иначе, има проблем у структури запослених по појединим ресорима и институцијама. Сама Србија је по укупном броју запослених тренутно чак и испод просека многих држава Европе јер у њој ради мање од седам запослених на 100 становника, док је у другим земама тај просек готово осам радника. ФСС истиче да укупан број запослених у државном сектору није превисок, али да проблем представља, и то растући, неодговарајућа структура запослених. Он је постојао и пре фискалне консолидације, али је сада, пет година од увођења забране запошљавања, додатно погоршан.

Фискални савет Србије предлаже да се у 2019. години уради контролисано укидање забране запошљавања и циљано запошљавање у најугроженијим секторима. Та промена створила би простор за око 12.000 до 13.000 радних места. Да би се то остварило, Комисија мора да конторолисано запошљава, а Влада да таргетирано запошљава у критичним секторима за које се већ зна да имају мањак радника. Дакако, да би се све то остварило наредне године, морао би бити завршен централни регистар запослености у државном сектору.

ФСС закључује да је забрана запошљавања довела до неселективног одлива кадрова из државног сектора – оних који су вишак, али и потребних висококвалификованих радника, којих већ сада нема довољно. Додатно, привремено ангажовани радници великим делом нису усмерени на права места већ у делове у којима не постоји потреба за додатним људством, док у исто време у неким институцијама нема довољно стручњака, што утиче на њихов рад.

Стихијски приступ смањивању броја запослених ставио је у незавидан положај неке важне сегменте друштва, указује ФСС, па је тако здравство остало с мањком кадрова: по последњим подацима, у њему има чак 3.000 запослених мање него што је предвиђено Уредбом о максималном броју запослених у јавном сектору. Државну администрацију – министарства и друге органе, по оцени ФСС-а, такође карактерише мањак запослених у односу на законом предвиђен ниво. Пореској управи недостаје око 500 пореских инспектора, а сличне проблеме имају и друге инспекцијске службе – Тржишна, Санитарна, Буџетска, Просветна – будући да им, по важећим систематизацијама, недостаје најмање 300 људи.

Љ. Малешевић