U Debeljači samo sedmoro prvaka uči na mađarskom

Predsednik Saveta MZ Debeljača Laslo Horti procenjuje da je u Debeljači sada najviše 3.500 duša, jer je za prethodne tri-četiri godine dosta ljudi otišlo u inostranstvo, pre svega u Nemačku i druge zemlje EU.

- Talas iseljavanja se nije nešto posebno odrazio na život u selu, ali je odlazak oko 2.000 ljudi primetan. Ljudi su otišli iz ekonomskih razloga, jer posla u Debeljači nema kao što je nekad bilo. Oni koji su ostali uglavnom žive od poljoprivrede, a zaposlen je znatno manji broj ljudi u obućarskim ili drvoprerađivačkim poslovima – kaže Horti.

U Debeljači se pribojavaju da, ako se iseljavanje ne zaustavi, nekada moćno mesto ne ostane samo stecište starih ljudi. Odlasci su se itekako odrazili na smanjenje broja dece u osnovnoj školi i zabavištu. U Debeljači je najviše Mađara, kojima je vrata u Evropu otvorilo dvojno državljanstvo i dobijanje mađarskog pasoša, pa je od nekadašnja tri odelenja na mađarskom i jednog na srpskom, došlo do toga da škola ima po jedno odeljenje na mađarskom i srpskom, s tim da je u odeljenju na mađarskom svega sedmoro prvaka. Škola u Debeljači nekada je imala i 700 đaka, a sada nema ni 400. Putokaz za naredni period je u zabavištu, gde ima šestoro predškolaca.

U Debeljači većina ulica, izuzev tri-četiri, ima asfalt, ali i za asfaltiranje te tri ulice potrebno je dosta novca, jer su ovdašnje ulice veoma duge, pa je to oko pet kilometara. Mnogo nade polaže se u završetak saobraćajnice između Debeljače i Opova u dužini od oko 11 kilometara, o kojoj se priča već tri-četiri decenije. Opovčani su odradili 4,5 kilometra sa njihove strane, pa preostaje da se u najskorije vreme završi i ostatak, pa će žiteljima Debeljače i većine mesta kovačičke opštine skratiti razdaljinu do Beograda.

U preduzećima u Debeljači nekada je radilo preko 3.000 radnika, a danas u ovom mestu ima oko 300 zaposlenih. Svi se sa setom sećaju Fabrike obuće „Moda“ u kojoj je radilo oko 600, u Mlinu od nekadašnjih 80 radnika sada nema nikoga, Fabrika „Novi dom“ bila je moćni gigant drvoprerađivačke industrije, Zemljoradnička zadruga „Debeljača“i je od nekadašnjih 250 spala na svega 30 ljudi...

- Možemo da se pohvalimo da je Debeljača u najsrećnija vremana u opštini Kovačica bilo ekonomski najjače naselje, jer pored meštana koji su bili zaposleni u preduzećima u mestu, iz okolnih mesta je dolazilo na posao još oko 500 ljudi. Sve se to promenilo u procesu tranzicije, pa nažalost sada situacija nije ružičasta. U početku su uglavnom odlazili mladi ljudi, čim su stekli neke uslove otišle su i njihove porodice. Još uvek ljudi odlaze, ali u manjoj meri nego prethodnih godina. Primetno je da u prethodnih godinu i po dana počele su da odlaze porodice sredovečnih preko 50 godina, što je pokazatelj teške ekonomske situacije – smatra Horti.

Komunalna infrastruktura Debeljače je zadovoljavajuća, mada uvek može da bude i bolje, ali prema rečima Hortija, u ovoj nestašici para kada se svako bori za svaki dinar, nije lako. Mesna zajednica Debeljača je do skoro raspolagala sa desetak lokala u zgradi gde se nalaze mesne institucije, od kojih je zakup bio prihod Mesne zajednice, što su bila sopstvena sredstva koja se sada slivaju u buyet Opštine Kovačica. Selo raspolaže samo skromnim sredstvima koja se dobijaju iz opštinske kase, u iznosu od 2,3 miliona dinara, iz čega se podmiruju plata sekretara, kao i troškovi struje u zgradi gde je mesna kancelarija.

Sekretar MZ Debeljača Đula Mohači dodaje da posla ima na održavanju javne rasvete, košenju trave na glavnim raskrsnicama i održavanju javnih površina, deponije građevinskog šuta i drugih tekućih poslova, za šta su sredstva predviđena u opštinskom buyetu, ali sve je povezano sa izborom izvođača na tenderima i javnim nabavkama. Mohači napominje da recimo održavanja javne rasvete i menjanje sijalica od strane firme odabrane na tenderu, ne ide kao kada je to radila MZ kada je imala više nadležnosti.

- Mnogo puta razgovaramo da je Debeljača bila najlepše i ekonomski najsnažnije mesto, od svih kolnih naselja, ali zahvaljući onome što obavlja mesno Javno komunalno preduzeće „4.oktobar“ ipak se radi da život u selu bude što bolji – kaže Mohači.

Laslo Jover dodaje da su svakog dana u sve većim brigama, jer kako vidi silni odliv stanovništva ne vodi na dobro.

- Imamo jako puno praznih kuća, možda oko 300. Ne bih mogao da prognoziram šta će biti, ali nadam se da će nam ovde krenuti na bolje. Verujem da će se na to odraziti gasifikacija, jer do sada kada su potencijalni investitori dolazili, kada su videli da nemamo gas tu se priča završavala. Situacija će u narednom periodu biti povoljnija, jer je gasifikacija uslov za neke investicije, ali treba vremena da se ovo veliko ulaganje oseti u Debeljači. Iskreno se nadam da će nešto od toga biti, jer inače u suprotnom u selu će ostati mahom stariji ljudi, pa sve više postajemo jedno veliko gerontološko naselje – predočava Laslo Jover.

Mesno JKP „4.oktobar“ radi sve, od održavanja zelenila, vodosnabdevanja, održavanja groblja do brige o mesnoj pijaci i vašarištu, jer je Debeljača čuvena po vašarima, ali i nekoliko velikih manifestacija koje se u toku godine održavaju na vašarištu koje zauzima prostor od 12 hektara.

- Na sve što radimo imamo samo dvetoro zaposlenih. Ekonomišemo od sopstvenih prihoda, ali velikih problema imamo zbog starih vozila, međutim, ne bi uspešno funkcionisali da nema timskog rada, velikog drugarstva i međusobne saradnje Mesne zajednice Debeljača i Opštine Kovačica. Problem predstavlja što je odliv stanovništva bio jako veliki, što se odražava i na nas, a troškovi poslovanja su sve veći. Ljudi koji su imali dugove za vodu otišli su pretežno u Nemačku i druge zemlje. Dajemo maksimum u ovim uslovima, pomažemo mesne institucije koliko možemo – kaže direktor JKP „4.oktobar“ Laslo Jover.

Tekst i foto: Milorad Mitrović

Projekat „Kovačica danas” realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.