ČITALAČKE NAVIKE Zadatak je da deca spoznaju čari literature

Savremenih naslova najviše ima u izbornom segmentu programa, jer će tek vreme pokazati njihovu vrednost, smatra Zavod. Na ovoj listi svoje mesto su tako našle knjige „Moj deka je bio trešnja” Anđele Naneti, „Kod kuće je najgore” Efraima Kišona, „Maslačkovo vino” Reja Bredberija, „Bonton” Jasminke Petrović ili „Pustolov” Vladimira Andrića.

Čini se da na policama biblioteka i knjižara nikada nije bio ovoliki izbor namenjen mladim čitaocima. Zadatak da deca spoznaju čari literature koja je toliko interesantna da je neće ispuštati iz ruku, umesto da, kad im zatreba, izguglaju prepričane verzije, svakako je i na bibliotekarima, koji to čine svojim savetima i literarno-likovnim radionicama u Gradskoj biblioteci.

– Pravi pisci donose zagonetnost i stvaraju atmosferu, pa sve proživljavamo iz ugla junaka odnosno junakinje – kaže Maja Bugarski sa Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke u Novom Sadu. – Decu savetujemo da čitaju po više strana jer svaka knjiga, pa i odraslima, može biti manje zanimljiva dok se ne prodre u nju.

I leti Dečje odeljenje posećuju svi uzrasti, mada u manjem broju nego tokom školske godine zbog putovanja i odmora.

– Iznajmljuje se uglavnom zabavnija ili neobaveznija literatura, mada ozbiljni mladi čitaoci traže lektiru plus nešto za svoju dušu. Nastojimo da popularišemo školsku lektiru jer u njoj ima naslova za sva vremena. Recimo, roman „Pop Ćira i pop Spira”, bez obzira na stil pisanja drugačiji od današnjeg, može im biti privlačan zbog univerzalne teme udvaranja i zaljubljivanja, ali i zbog komičnih likova poput frau Gabrijele, koja u vremenu bez mobilnih telefona začas raširi sve vesti – objašnjava ona uz osmeh.

Ono što tokom celog školovanja treba posebno negovati jeste narodna književnost, smatra Maja Bugarski. – Ranije se u nastavnom programu dosta insistiralo na narodnom stvaralaštvu, dok su bake, kad nema škole, uz kuvanje zabavljale decu zagonetkama, pitalicama i brzalicama. Osim što razvija dikciju, đacima je narodna književnost zanimljiva i zbog svoje „vremeplovičnosti”, jer starinskim jezikom vraća u neko drugo doba, o kojem i tako možemo mnogo da naučimo.

Prema njenoj oceni, važno je čitati realistično štivo koje će probuditi i negovati emocije.

– Dosta je zanemareno klasično delo za četvrti razred „Bela Griva” o velikom prijateljstvu između dečaka i ždrebeta. Važnu poruku ima i knjiga „Dečaci Pavlove ulice”, u kojoj se mališan, nakon grube vršnjačke igre i nadmetanja, razboljeva i umire – dodaje.

U šestom razredu akcenat je na dečjim družinama, pa su najčešća preporuka bibliotekarke Maje Bugarski „Orlovi rano lete”, „Magareće godine”, „Družina Pere Kvržice” i „Družina Sinji galeb”. Kad je u pitanju lektira namenjena mlađem uzrastu, primećuje da se mnogi vraćaju „Mačku Toši”, dok svi čitaju Puškinovu „Bajku o ribaru i ribici” za drugi razred, koja je uvod u stihovanu literaturu kakva se obrađuje u višim razredima, kao što su „Evgenije Onjegin” ili „Romeo i Julija”.

– Vrlo kvalitetan izbor za prvi razred su Zmaj Jovine pesme za decu „Ala je lep ovaj svet”, bez obzira na to što su se s nekima sreli u zabavištu, pa i bajke Desanke Maksimović – kaže.

S. Milačić