ЧИТАЛАЧКЕ НАВИКЕ Задатак је да деца спознају чари литературе
Мањи број књижевних дела за обраду, али слободнији избор, као и враћање домаће лектире уз вођење дневника читања како се не би заборавили сви детаљи док нам не затребају за час књижевности, тенденције су нових школских програма након оцене Завода за унапређивање образовања и васпитања да су читалачке навике ученика знатно назадовале последњих година.
Савремених наслова највише има у изборном сегменту програма, јер ће тек време показати њихову вредност, сматра Завод. На овој листи своје место су тако нашле књиге „Мој дека је био трешња” Анђеле Нанети, „Код куће је најгоре” Ефраима Кишона, „Маслачково вино” Реја Бредберија, „Бонтон” Јасминке Петровић или „Пустолов” Владимира Андрића.
Чини се да на полицама библиотека и књижара никада није био оволики избор намењен младим читаоцима. Задатак да деца спознају чари литературе која је толико интересантна да је неће испуштати из руку, уместо да, кад им затреба, изгуглају препричане верзије, свакако је и на библиотекарима, који то чине својим саветима и литерарно-ликовним радионицама у Градској библиотеци.
– Прави писци доносе загонетност и стварају атмосферу, па све проживљавамо из угла јунака односно јунакиње – каже Маја Бугарски са Дечјег одељења Градске библиотеке у Новом Саду. – Децу саветујемо да читају по више страна јер свака књига, па и одраслима, може бити мање занимљива док се не продре у њу.
И лети Дечје одељење посећују сви узрасти, мада у мањем броју него током школске године због путовања и одмора.
– Изнајмљује се углавном забавнија или необавезнија литература, мада озбиљни млади читаоци траже лектиру плус нешто за своју душу. Настојимо да популаришемо школску лектиру јер у њој има наслова за сва времена. Рецимо, роман „Поп Ћира и поп Спира”, без обзира на стил писања другачији од данашњег, може им бити привлачан због универзалне теме удварања и заљубљивања, али и због комичних ликова попут фрау Габријеле, која у времену без мобилних телефона зачас рашири све вести – објашњава она уз осмех.
Оно што током целог школовања треба посебно неговати јесте народна књижевност, сматра Маја Бугарски. – Раније се у наставном програму доста инсистирало на народном стваралаштву, док су баке, кад нема школе, уз кување забављале децу загонеткама, питалицама и брзалицама. Осим што развија дикцију, ђацима је народна књижевност занимљива и због своје „времепловичности”, јер старинским језиком враћа у неко друго доба, о којем и тако можемо много да научимо.
Према њеној оцени, важно је читати реалистично штиво које ће пробудити и неговати емоције.
– Доста је занемарено класично дело за четврти разред „Бела Грива” о великом пријатељству између дечака и ждребета. Важну поруку има и књига „Дечаци Павлове улице”, у којој се малишан, након грубе вршњачке игре и надметања, разбољева и умире – додаје.
У шестом разреду акценат је на дечјим дружинама, па су најчешћа препорука библиотекарке Маје Бугарски „Орлови рано лете”, „Магареће године”, „Дружина Пере Квржице” и „Дружина Сињи галеб”. Кад је у питању лектира намењена млађем узрасту, примећује да се многи враћају „Мачку Тоши”, док сви читају Пушкинову „Бајку о рибару и рибици” за други разред, која је увод у стиховану литературу каква се обрађује у вишим разредима, као што су „Евгеније Оњегин” или „Ромео и Јулија”.
– Врло квалитетан избор за први разред су Змај Јовине песме за децу „Ала је леп овај свет”, без обзира на то што су се с некима срели у забавишту, па и бајке Десанке Максимовић – каже.
С. Милачић