Domu za duševno obolela lica u Čurugu predstoji sveobuhvatna rekonstrukcija

Jedan od većih problema s kojima se ta ustanova suočava je sve veći broj zahteva za smeštaj u dom: od početka septembra podnelo ga je više od 140 osoba, a nekada ih je tokom cele godine bilo stotinak.

– Potrebe za povećanjem kapaciteta postoje, ali za sada definitivno neće biti nikakvih proširenja – kazao je za “Dnevnik” direktor Doma Miroslav Kresić tokom naše nedavne posete. – Trenutno imamo oko 40 na listi čekanja, a, čak i da imamo kapacitet za 300 osoba, za tren oka bismo bili popunjeni.

Ipak, proširenje jeste u planu, što će podrazumevati izgradnju dodatnog paviljona i rekonstrukciju postojećih objekata, ali time se neće povećati broj kreveta, već će se sobe takoreći rasteretiti da bi u jednoj boravilo do četiri osobe, a ne po pet-šest, kakva je trenutno situacija. To znači da će predstojećom investicijom, koja bi trebalo da bude kompletno gotova u narednu godinu – godinu i po, Dom ispuniti sve propisane standarde.

– Najavljena sveobuhvatna rekonstrukcija predstavlja usklađivanje smeštajnih objekata s normativima i standardima koji su neophodni za licenciranje delatnosti Doma, a u suštini predstavljaju poboljšanje standarda života korisnika – naveo je sekretar Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić, još uvek ne precizirajući o kolikoj svoti novca će biti reč, ali će čitav projekat sigurno koštati više od 200 miliona dinara. – U ovom mandatu Pokrajinske vlade, od 2016. godine, za Dom u Čurugu uloženo je nešto više od 22 miliona dinara, od čega smo u ovoj godini izdvojili osam miliona putem konkursa i 1,76 milion urgentno iz tekuće buyetske rezerve. Inače, u APV postoje tri doma za smeštaj duševno obolelih lica – u Čurugu, Novom Bečeju i Starom Lecu, i, iako je najmlađi i ima najmanje korisnika, Domu u Čurugu su potrebna najveća ulaganja.

Posao ove prirode se uvek nosi kući, stalno smo na vezi, bilo s medicinskom službom, dežurnim sestrama, korisnicima koji imaju naše brojeve, sa srodnicima(rukovodilac Službe za socijalni rad Stanka Lovrić)

Inače, kako ističe direktor Kresić, ustanova koju vodi može se pohvaliti sve većim kvalitetom u svakom pogledu. Osim što konstatno uspevaju da poboljšaju svoju uslugu, pravljenje jelovnika s korisnicima još jedna je dobra strana Doma.

– Moram da naglasim da se zaista svi zaposleni – a nemamo ih dovoljno – maksimalno trude da se ne osete pojedini nedostaci – naveo je direktor.

Njegove reči potvrđuje i rukovodilac Službe za socijalni rad Stanka Lovrić, koja svoj posao nosi i kući!

U proteklih desetak godina ceo tim zaposlenih u Domu za duševno obolela lica u Čurugu uspeo je da kod 17 osoba povrati poslovnu sposobnost, a trenutno imaju još četiri poziva za veštačenje. Kako nam kažu, u jednom trenutku Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdalo je nalog da svi korisnici koji se smeštaju u ustanove a imaju mentalne teškoće, moraju imati staratelja za taj smeštaj u ustanovu, što podrazumeva lišavanje poslovne sposobnosti, oduzimanje svih prava koja čovek ima van institucije. Po njihovoj proceni, to se radilo vrlo ubrzano i „ad hoc”, pa neke korisnike sud nije ni video ali ih je, na osnovu dokumentacije i istorije bolesti, i ponašanja koje je Centar za socijalni rad uočio i detektovao, lišavao poslovne sposobnosti.

– Mi smo pristupili pripremi korisnika, radu s njima i inicirali smo kod Centra za socijalni rad da se ponovo preispita stanje tih ljudi jer je protekao niz godina i oni nisu pokazivali ono što nam je predočeno i tada dato – objašnjava Stanka Lovrić. – Pokrenuli smo to pitanje i nekim ljudima je, po proceni veštaka i psihijatra, vraćena poslovna sposobnost. To je proces do tri godine. Za to vreme pripremali smo porodicu, kuću ili gde će da se vrati. Uspeli smo da osamostalimo ljude kojima je u nekom trenutku oduzeto sve, pravo na život i funkcionisanje van ustanove.

– Posao ove prirode se uvek nosi kući, stalno smo na vezi, bilo s medicinskom službom, dežurnim sestrama, korisnicima koji imaju naše brojeve, sa srodnicima – objašnjava Stanka Lovrić. – Ne možemo biti hladni i ograničiti se. Nekad krenem kući, pa me zaustavi jedan, drugi... pobegne mi bus jer baš sad moraju da pitaju nešto. Ako nekoga omašim, pa ne progovorimo te dve-tri reči, onda zovem sestru i kažem da ona priča s tom osobom. Možda taj odgovor koji mu je potreban, odnosno trenutak kad mu ništa nisam rekla, bude stvarno loš i koban po tu osobu.

Štićenici u Domu imaju svoj mesečni yeparac i priliku da prošetaju do sela, odu kući na vikend. U skladu s mogućnostima komuniciranja i hodanja, fizičkim nedostacima, razumevanjem u novac, mnogi imaju mogućnost da sami odu u nabavku.

– Džeparac ostvaruju po Zakonu o socijalnoj zaštiti i isplaćivanje je jednom mesečno – kaže rukovodilac Službe za socijalni rad. – Moraju da razmišljaju o tome da mala svota, koja se kreće od 2.300 do 4.400 dinara, potraje mesec dana. Imamo korisnike koji više nemaju osećaj za novac i mogućnost da ga sačuvaju. Nama se obraćaju da im čuvamo cigarete, pa dolaze svaki dan po pakovanje, a ono što im od novca pretekne, to im je za kafu, sok.

Slađana (46) i Aleksandar (43) jedan su od 27 parova u Domu u Čurugu. Zajedno su od njegovog dolaska, dakle nepunih deset godina. Kako kažu, to je bila ljubav na prvi pogled, varnica koja je izbila u trpezariji za ručkom, a sada se ne razdvajaju i to čini da oboje zaborave na pravi razlog zašto su tu gde jesu.

– Vjerujte mi, ja sam i zaboravio na svoju bolest, takoreći, potisnuo sam je skroz u zadnji plan, ako mi vjerujete – a verujemo Aleksandru koji ne krije da “voli starije žene jer su inteligentnije i zanimljivije”. – Ovde nije lako. Ima raznih tipova ljudi, ako me shvatate. I ja sam na svoju ruku, nije da sebe nešto falim, petljam i izmišljam da sam normalniji od njih. Ali, slabo se s drugima družim, nemoguće je komunicirati sa svima.

A i kad ima uvek nasmejanu i raspoloženu partnerku pored sebe, baš kao što je Slađana, onda i ne čudi zašto mu niko drugi nije potreban. Kako su se pohvalili, do sada joj je kupio srebrne minđuše, ogrlicu, garderobu, a u najavi je i prsten kojim će ovekovečiti svoju vezu.

U svakom slučaju, ono što ne sme da se omane jesu prepisane terapije. Redovno korišćenje terapije jedan je od osnovnih uslova da se postigne sve drugo važno za opstanak. Ako se toga ne pridržavaju, nema ni funkcionalnosti.

Lea Radlovački