Sede glave za volanom, u trgovini, na građevini...

Upravo zbog toga što je potražnja za zantlijama sve veća, a procenjuje se da ih trenuto u Srbiji nedostaje 90.000, nije retko da se za te poslove prijavljuju penzioneri. Tako su penzioneri već godinama za volanom i u transportu da bi se ublažio problem nedostatka vozača, a sve češće obavljaju i vodoinstalaterske, stolarske, pekarske, keramičke, molerske, zidarske poslove. U poslednje vreme je sve više sedih glava kao trgovaca u većim maloprodajnim centrima.

Jednostavno, danas je teško doći do zanatlija koje su potrebne ne samo poslodavcima već i građanima, a penzionersko angažovanje upravo na tim poslovima neminovno nameće pitanje: ostaje li Srbija bez majstora kao i zašto se oni koji su već stekli penziju ponovo radno angažuju?

Ekonomisti tvrde da penzionere samo nužda tera da rade pod stare dane, i kao argument iznose podatak da je trenutno prosečna penzija u Srbiji 26.347 dinara, što je nedovoljno za život. Pošto u Srbiji ima 1.706.637 penzionera, od toga 63,5 odsto starosnih, 20,1 odsto porodičnih i 16,4 invalidskih, i mnogi od njih su otišli u penziju do 65 godina života, oni još uvek mogu da rade i zarade.

Po podacima Fonda PIO za prošlu godinu, a na osnovu zahteva za ponovni obračun penzija nakon dodatnog osiguranja, oko 35.000 penzionera aktivno radi. Najčešće su, pokazuje dodatno osigugarnje, radili u obezbeđenju, građevinarstvu, edukaciji mladih i spremanju tuđih domaćinstava, a ima i onih koji su pokrenuli sopstveni biznis. No, procenjuje se da je broj penzionera koji svakog meseca redovno primaju penziju veći od 35.000 jer mnogi od njih rade u sivoj zoni ili pak ne traže da im se ponovo obračunava penzija.

Inače, rad penzionera u Srbiji je legitiman, ali postoje ograničenja kada je reč o pojedinim kategorijama. Tako, starosni i prevremeni starosni penzioneri mogu se bez ograničenja ponovo zaposliti, obavljati samostalnu delatnost ili se radno angažovati po ugovoru o delu i autorskom ugovoru. Porodični penzioneri pak mogu biti radno angažovani po ugovoru o delu i po autorskom ugovoru samo ukoliko mesečna zarada ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposleniih. Jedini koji ne bi smeli da rade su invalidski penzioneri, ali i oni mogu obavljati povremene poslove.

Pošto po zakonu penzioneri nisu dužni da nakon ponovnog zapošljavanja obaveste o tome Fond PIO, zbog toga on i nema podatke o tačnom broju penzionera koji u ovom trenutku rade i nakon penzionisanja.  Fond PIO raspolaže samo podacima o broju penzionera koji jesu prijavili novo zapošljavanje i koji smatraju da će im novi preračun na osnovu dodatnog rada povećati penziju.

– Srbija je sve starija, radnici sve duže rade, a stopa nezaposlenosti mladih je među najvećim u Evropi – ocenio je za „Dnevnik” Savić. – Ne možemo dozvoliti da sede glave rade duže od 65 godina, a da mladi sede besposleni. Nesporno je da deo naših penzionera zbog malih penzija i danas mora da radi pod stare dane, dok penzioneri u razvijenim evropskim državama treće doba koriste za putovanje, uživanje... Osim toga, naš Zakon o radu ne brani zdravim i vitalnim penzionerima da rade i posle 65. godine, odnosno penzionisanja. Čak se to stimuliše u prosveti, medicini, ali bi trebalo na tome raditi još više.

U mnogim evropskim državama proteklih godina prisutan je trend zapošljavanja penzionera, a neke od njih uvele su čak i stimulacije za one koji ih angažuju. To je dovelo do toga da se broj  zaposlenih penzionera povećava i da oni „popunjavaju” nedostatak radne snage na tržištu rada u gotovo svim delatnostima i na gotovo svim pozicijama.

Upravo sve veći broj sedih glava koje iz različitih, ali uvek ekonomskih, razloga ponovo rade, otvorio je raspravu o tome da li treba povećati starosnu granicu za penzionisanje, koja sada iznosi 65 godina života. Po oceni ekonomiste Ljubodraga Savića, starosna granica za penzionisanje u Srbiji i sada je „zategnuta” do krajnjih granica i ne bi trebalo da se podiže.

LJ. Malešević