Savest čuva slepe i slabovide u saobraćaju
Loša saobraćajna infrastruktura koja podrazumeva (ne)oborene ivičnjake na potrebnim mestima, (ne)postaljene taktilne staze, semafore sa zvučnim signalima, nepostojanje zvučne signalizacije u javnom gradskom prevozu, samo su neki od problema s kojima se svakodnevno bore slepe i slabovide osobe, ne samo u Novom Sadu, već u celoj Srbiji.
Međutim, svest učesnika u saobraćaju, koja proizilazi i iz kućnog vaspitanja, najveća je barijera svim učesnicima u saobraćaju, konstatovali su članovi Gradske organizacije slepih Grada Novog Sada na tribini „Beli štap i pas - bezbednost za nas” koju su održali predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja.
- Mislim da su ovakve tribine jako potrebne jer želimo da upoznamo naše sugrađane i nadležne službe, kada se desi neki problem, kako mogu da nam pomognu - ukazao je predsednik Gradske organizacije slepih i slabovidih Grada Novog Sada Goran Vukojević u ime svih članova. - Ovo je dobro iskustvo za nas, da ljudi iz Agencije čuju naše primedbe, šta nam smeta, na čemu bi trebalo da se poradi.
Svesni činjenice da slepe i slabovide osobe čine „minornu grupu”, te da ne mogu da očekuju da zajednica ima više sluha i novca za njih, često ne razmišljaju da određene stvari koje su navodno namenjene isključuvo njima, zapravo koriste svima. Glasovna signalizacija u gradskim autobusima, koja najavljuje kad je koja stanica na redu, velika slova i brojevi linija na kojima saobraćaju, niskopodni ulazi u prevoz... dobrodošli su svima. Oboreni ivičnjaci, propisno parkiranje, takođe su bitni i onima koji ne vide, ali i onima koji vide.
Detekcija svetlosti, boja, novčanica, izgovaranje datuma i vremena, diktafon, samo su neke od funkcija pametne rukavice za slepe i slabovide osobe koju je pre dve i po godine osmislio tada učesnik srednje elektrotejničke škole „Nikola Tesla” u Beogradu Nikola Krstić. Poslednji prototip te rukavice prvi put je prezentovan na tribini „Beli štap i pas - bezbednost za nas”, a članovi Gradske organizacije slepih Grada Novog Sada imali su priliku da je nose i oprobaju.
- Treba se navići malo, ali je sasvim normalan osećaj, lagana je - kaže Miroslav Jančić koji se prvi ohrabrio da oproba pametnu rukavicu.
U planu je da finalna proizvodnja i prodaja rukavice krene u martu naredne godine, kao i da je slepe i slabovide osobe, preko orgnaizacija, lokalnih samouprava i državnih fondova, besplatno dobijaju, dok će za srpsko tržište i slobodnu kupovinu cena biti 45.000 dinara. Rok trajanja tog pomagala ne postoji, baterija se brzo puni, a cela rukavica je otporna, s tim što se preporučuje da se u veš mašini pere bez elektronike.
- Zakon o bezbednosti u saobraćaju u nekom svom delu jasno predviđa gde treba da se kreću slepe i slabovide osobe, šta obavezno moraju da imaju kod sebe, u kojim uslovima se kreću i poseban deo se odnosi na vozače, odnosno na to kako treba da se ponašaju i ophode prema slepim i slabovidim osobama, s obzirom na to koje sve prepreke imaju u odnosu na druge ljude - naveo je iz Agencije za bezbednost saobraćaja Veljko Ćurčić. - U sredinama u kojima je velika koncentracija saobraćaja, preporučuje se da se slepa osoba kreće u pratnji psa vodiča ili druge osobe koja će motriti na nju.
Međutim, personalna asistencija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas, a pitanje pasa vodiča misaona je imenica u skoro celom svetu. Kada se sve sabere i oduzme, kolektivna svest i savest, naročito učesnika u saobraćaju, najpre može da doprinese većoj bezbednosti i sigurnosti svih ljudi. A kako bi se dostigao zadovoljavajuć nivo, niko, a naročito osobe koje su „krajnji korisnici”, ne smeju ostati nemi, zaključak je tribine „Beli štap i pas - bezbednost za nas”.
Tekst i foto: L. Radlovački