Kaucija za plastiku može koštati 100 miliona evra
Američka privredna komora (AmCham), NALED i Udruženje pivara Srbije podržavaju napore Vlade i Ministarstva zaštite životne sredine za unapređenje sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, ali upozoravaju na to da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je ušao u javnu raspravu, neće biti dobra osnova za uspostavljanje funkcionalnog i održivog depozitnog sistema.
Članice tih udruženja se slažu u oceni da depozitni sistem može biti rešenje, ali insistiraju na tome da zakon mora da obezbedi visoki nivo predvidljivosti u pogledu budućih obaveza za građane i privredu.
Kako se dodaje u saopštenju, insistiraju i na tome da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolji sistem za Srbiju, najefikasniji i finansijski najpovoljniji za privredu i potrošače, kao i na tome da prelazni period za uvođenje novog sistema mora biti najmanje tri godine.
„Tekst Nacrta zakona ukazuje na to da će visoki trošak uvođenja sistema snositi građani i privreda i ostavlja brojna otvorena pitanja”, navodi se u zajedničkom saopštenju udruženja.
Kao primer, navode da, ukoliko bi mašine za prihvat ambalaže bile postavljene samo u velikim trgovinama, koje čine tek oko 30 odsto svih trgovinskih objekata u Srbiji, u neravnopravnom položaju našli bi se stanovnici manjih mesta, starije osobe i osobe lošijeg materijalnog statusa jer bi im, kažu, bila ograničena mogućnost vraćanja ambalaže, što bi za njih u praksi značilo povećanje cena proizvoda.
„Ostalo je nedefinisano i da li će građani odmah po povraćaju ambalaže dobijati novac ili samo potvrdu s kojom će kasnije preuzimati depozit, što bi im dodatno povećalo troškove i oduzimalo vreme”, ukazuje se saopštenju.
Obaveza da prihvataju ambalažu i vraćaju depozit mogla bi, dodaju, da ugrozi poslovanje malih trgovaca ukoliko taj segment sistema ne bude detaljnije uređen.
Članice pomenutih udruženja ističu da je depozitni sistem najkompleksniji za implementaciju i zahteva značajna ulaganja, najveća u odnosu na sve postojeće sisteme.
Bez preciznijeg zakonskog definisanja depozitnog sistema, država se može suočiti s nizom rizika kao što su, kako kažu privrednici, gubitak buyetskih prihoda koje je potrebno pokriti iz drugih buyetskih sredstava, pojavu sive ekonomije usled pokušaja nelegalnog sticanja zarade. Ne treba isključiti ni mogućnost pojave korupcije u okviru sistema transporta i reciklaže.
Studija kompanije „Dilojt” iz 2019. ukazuje na to da bi početni troškovi formiranja depozitnog sistema bili gotovo 100 miliona evra, a godišnje održavanje bi koštalo oko 130 miliona evra, što bi do 2030. podiglo ukupne troškove uspostavljanja sistema na 1,2 milijardu evra.
Imajući u vidu, kako kažu, izuzetno visoka ulaganja, zahtevnost sitema i rizike u slučaju loših i nedefinisanih zakonskih rešenja, udruženja su ponovo pozivala resorno ministarstvo da nastavi dijalog s industrijom, započet u okviru Radne grupe za izradu Nacrta.
Pozivaju Ministarstvo da uvaži predloge udruženja za regulisanje sistema po najvišim standardima, na osnovu najboljih evropskih praksi i najnovijih trendova, kao i na osnovu znanja i iskustava članica u uvođenju depozita na razvijenim tržištima.
D. Mlađenović